при́мједба
примједба
Лема
примједба
Извор
том 5, стр. 73, редослед 23
- а.
речи којима човек допуњава или исправља речено, непомена, опаска
— Ја са зебњом хтедох му учинити неку паметну примедбу.
- б.
приговор, замерка.
— Знате, могао би ткогод још рећи какву примједбу па би било неприлика.
- в.
упутство, упута.
— Мој отац ушеди ... пет форинти, пошаље их мени ... са напоменама и примедбама.
Изворни текст (OCR)
и при́мједба, ж а. речи којима човек допуњава или исправља речено, непомена, опаска. — Ја са зебњом хтедох му учинити неку паметну примедбу. Лаз. Л. б. приговор, замерка. — Знате, могао би ткогод још рећи какву примједбу па би било неприлика. Јонке. в. упутство, упута. — Мој отац ушеди ... пет форинти, пошаље их мени ... са напоменама и примедбама. Сек.