Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

припове́далац

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 86

припове́далац

приповедалац

Лема

приповедалац

Извор

том 5, стр. 86, редослед 18

  1. а.

    ијек. приповијѐдалац, м приповедач а. онај који приповеда.

    ијек. — ијекавски
    — Приповиједалац настави: »Кад стигосмо ...«
    Јурк.
  2. б.

    писац приповедака.

    — Њихове бајке садржавају увијек неку науку, а приповиједалац би погријешио да је под конац не спомене.
    Маж. Ф.
Изворни текст (OCR)
припове́далац, -аоца, ијек. приповијѐдалац, м приповедач а. онај који приповеда. — Приповиједалац настави: »Кад стигосмо ...« Јурк. б. писац приповедака. — Њихове бајке садржавају увијек неку науку, а приповиједалац би погријешио да је под конац не спомене. Маж. Ф.