припу̀стити
припустити
Лема
припустити
Извор
том 5, стр. 90, редослед 16
- а.
пустити некога да приђе, уђе к другима; примити, учланити у друштво, заједницу.
— После подне се] ... састају травнички бегови ... и људи који су припуштени у њихово друШтво.
Закључили смо да вас припустимо у заједницу.
- б.
допустити приближавање.
— Њега непријатеља не смијеш припустити на више од сто метара. ал.
- в.
пустити некога да прође кроз нешто, пропустити.
— Врата припусте Петју и наново се затворе.
- г.
Г. допустити, дозволити.
— Изједначавао се са оним човјеком из градова, који гријеши и пропада, и окретао се против онога који је то припустио.
- д.
довести женку и мужјака ради оплођавања, подвести (обично о крави или кобили).
— Погледао је у календар гдје је имао уписано кад је кобилу припустио.
Изворни текст (OCR)
припу̀стити, прѝпустӣм сврш. а. пустити некога да приђе, уђе к другима; примити, учланити у друштво, заједницу. — После подне се] ... састају травнички бегови ... и људи који су припуштени у њихово друШтво. Андр. И. Закључили смо да вас припустимо у заједницу. Бен. б. допустити приближавање. — Њега непријатеља не смијеш припустити на више од сто метара. ал. в. пустити некога да прође кроз нешто, пропустити. — Врата припусте Петју и наново се затворе. Крањч. Стј. Г. допустити, дозволити. — Изједначавао се са оним човјеком из градова, који гријеши и пропада, и окретао се против онога који је то припустио. Андр. И. д. довести женку и мужјака ради оплођавања, подвести (обично о крави или кобили). — Погледао је у календар гдје је имао уписано кад је кобилу припустио. Мишк.