Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝпучити

сврштом 5, стр. 90

прѝпучити

припучити

Лема

припучити

Извор

том 5, стр. 90, редослед 23

  1. 1.

    прикопчати, закопчати.

    — I рипучи му бакрачије златне
    НП Вук
  2. 2.

    стегнути, притегнути.

    — Он припучи на вранцу колане пак се њему у седло турио.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
прѝпучити, -ӣм сврш. 1. прикопчати, закопчати. — I рипучи му бакрачије златне. НП Вук. 2. стегнути, притегнути. — Он припучи на вранцу колане пак се њему у седло турио. НП Вук.