при́рода
природа
Лема
природа
Извор
том 5, стр. 92, редослед 21
- 1.
стварност и законитост у простору и времену, сав материјални свет који нас окружује, све што постоји и што није створено човековим радом.
— У давна времена човјек је био роб природе, те је вјеровао у невидљиву натприродну силу. О́Г.
- 2.а.
земља или део земље са свим оним што се налази на њој и у њој, органски и неоргански свет, укупност животних услова на земљи: груба, сурова ~, питома ~.
- 2.б.
крај изван градских насеља (шуме, поља, реке и сл.).
— Хрватска природа, наше ладање, даје здравља нашој књизи.
Дете се у селу креће у слободној природи.
- 3.а.
суштина, основно својство кога или чега, каквоћа.
— Он је све више, читањем и размишљањем, почињао да схвата природу друштвених односа. Ћос.
- 3.б.
Дуге црвенкасте кОсе ... видјело се да су умјетничке прИроде. Перк.
- 3.б.
урођено својство или укупност свих својстава, карактер, ћуд, нарав, темпераменат: осећајна ~.
— Те особине, настале у столећима неједнаке борбе ... прешле су у природу овдашњега човека.
Као дискретна и отмена природа, Војислав је имао урођену аверзију према разбарVшеном разметању слабих и никаквих талената.
- 3.в.
човечји организам.
— Као политички комесар чете на Мајевици тешко је рањен ... али је његова снажна природа издржала.
Фразе
чедо (дете, син, кћи) природе особа која није захваћена градском културом, која је блиска природи; друга ~ нешто што чини основно обележсје чије, стечено навиком; жива ~ органски свет; игра природе в. уз игра (изр.); из природе ствари, по природи ствари онако како се обично дешава или мора десити; мртва ~ в. уз мртав (изр.; нежива ~ неоргански свет; о д природе, по приро ди од рођења, откако постоји; према урођеним својствима; ст вар, пр едмет хитне приро де врло хитно, журно у приро ди давати плаћати у роби, у животним намирницама уместо у новцу̀.
Изворни текст (OCR)
при́рода ж 1. стварност и законитост у простору и времену, сав материјални свет који нас окружује, све што постоји и што није створено човековим радом. — У давна времена човјек је био роб природе, те је вјеровао у невидљиву натприродну силу. О́Г. 2. а. земља или део земље са свим оним што се налази на њој и у њој, органски и неоргански свет, укупност животних услова на земљи: груба, сурова ~, питома ~. б. крај изван градских насеља (шуме, поља, реке и сл.). — Хрватска природа, наше ладање, даје здравља нашој књизи. Матош. Дете се у селу креће у слободној природи. Пед. 3. а. суштина, основно својство кога или чега, каквоћа. — Он је све више, читањем и размишљањем, почињао да схвата природу друштвених односа. Ћос. Б. Дуге црвенкасте кОсе ... видјело се да су умјетничке прИроде. Перк. б. урођено својство или укупност свих својстава, карактер, ћуд, нарав, темпераменат: осећајна ~. — Те особине, настале у столећима неједнаке борбе ... прешле су у природу овдашњега човека. Андр. И. Као дискретна и отмена природа, Војислав је имао урођену аверзију према разбарVшеном разметању слабих и никаквих талената. Панд. в. човечји организам. — Као политички комесар чете на Мајевици тешко је рањен ... али је његова снажна природа издржала. Чол.