при́родан
природан
Лема
природан
Извор
том 5, стр. 93, редослед 1
- 1.а.
који се односи на природу, који се налази у природи, који је створен од природе: природна богатства, природне лепоте, природне непогоде.
- 1.б.
који је у вези с изучавањем природе: природне науке, природна истраживања.
- 2.
који је условљен природним законима: ~ смрт.
— Борио се очајнички против природног тока ствари у животу.
- 3.а.
који је добивен наравним путем, који није вештачки, истински, изворан, оригиналан: ~ цвеће.
— Ови ћилими су још нарочито ткани за мене, боје су природне, све је то домаћи рад. Ћос.
- 3.б.
који је одрастао, развио се без утицаја градске културе.
— Ми смо се јако удаљили од осећања и мишљења овиХ природних и патријаркалних људи.
Споменик ... је неки изванредни природни умјетник исклесао.
- 4.а.
који је својствен некоме од рођења, урођен.
— Он је човјек ... природне елеганције.
Сремац ... имађаше природан дар за нормалност.
- 4.б.
неизвештачен, редован, редовит, обичан, нормалан.
— И прихвативши лијевом руком косу, једном врло природном и лаком кретњом
— одрежеш себи главу.
- 4.в.
(у именичкој служби) оно што је ненамештено, неизвештачено, неусиљено, самоникло.
— Ако треба у једној речи окарактерисати ову поезију, она би се могла обележити као поезија природнога ... Природно у осећању и просто у схватањУ.
Фразе
~ ствар у говору кад је реч о нечему што друкчије не може бити, што се само по себи разуме; природне религиј е религије које обожавају природу или природне силе дајући им имена богова; природно одабирање в. уз одабирање (изр.); прИро дни пораст становништва вишак рођених (наталитет) над умрлима (морталитет) у јединици времена; природни род ГраМ. мушки и женски род који се не поклапа увек с граматичким родом; ~ лечење лечење водом, ваздухом, дијетом, масажом, без лекова; ~ право право које се изводи из људске природе.
Изворни текст (OCR)
при́родан, -дна, -дно 1. а. који се односи на природу, који се налази у природи, који је створен од природе: природна богатства, природне лепоте, природне непогоде. б. који је у вези с изучавањем природе: природне науке, природна истраживања. 2. који је условљен природним законима: ~ смрт. — Борио се очајнички против природног тока ствари у животу. Андр. И. 3. а. који је добивен наравним путем, који није вештачки, истински, изворан, оригиналан: ~ цвеће. — Ови ћилими су још нарочито ткани за мене, боје су природне, све је то домаћи рад. Ћос. Б. б. који је одрастао, развио се без утицаја градске културе. — Ми смо се јако удаљили од осећања и мишљења овиХ природних и патријаркалних људи. Цвиј. Споменик ... је неки изванредни природни умјетник исклесао. Кос. 4. а. који је својствен некоме од рођења, урођен. — Он је човјек ... природне елеганције. Кос. Сремац ... имађаше природан дар за нормалност. Матош. б. неизвештачен, редован, редовит, обичан, нормалан. — И прихвативши лијевом руком косу, једном врло природном и лаком кретњом — одрежеш себи главу. Мар. в. (у именичкој служби) оно што је ненамештено, неизвештачено, неусиљено, самоникло. — Ако треба у једној речи окарактерисати ову поезију, она би се могла обележити као поезија природнога ... Природно у осећању и просто у схватањУ. Богдан.