Одредница

прѝсести

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 97

прѝсести

присести

Лема

присести

Извор

том 5, стр. 97, редослед 3

  1. 1.

    ијек. прѝсјести, сврш 1. мало поседети.

    ијек. — ијекавски
    — Док се оне пужу И пенграју по дрветима, ја приседнем на обалицу, па гледам воду.
    Шапч.
  2. 2.

    сести поред кога, уз кога.

    — Сједим прије два дана у паркУ, кад присједну и мени два Талијана.
    Маж. Ф.
    Тек што седне уз Јашу, па није добро ни присела, а већ се за шта било присетила.
    Вукић.
  3. 3.

    сести у заседу.

    — А ми ћемо сви онамо, па кад цура пође кући, присјести на путу и отети.
    Мул.
  4. 4.

    спустити се нагло сагнувши колено, поклекнути.

    — Затим удари тако снажан И сув гром, са тако јаким испрекиданим праском да коњ Кошевог приседе, па се диже и пропе.
    Моск.
  5. 5.

    (безл.) сести, стати попреко, запети у грлу (да се не може прогутати).

    безл. — безлично
    — Препану се ... и присједне им од сrраха залогај у грлу.
    Љуб.
    Сваки јој залоrај ... присједне, сваки комадић круха оплаче.
    Ивак.
  6. 6.

    (безл.) фиг. зло се свршити, имати, претрпети рђаве последице.

    безл. — безличнофиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И међу овим људима не знам кад сам што рекао, а да ми није присјело и смучило ми се.
    О-А
    Присјело би њему, само да се Стеви није онако грдно загњурио коњ у снијег.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
прѝсести, -дне̄м, ијек. прѝсјести, сврш. 1. мало поседети. — Док се оне пужу И пенграју по дрветима, ја приседнем на обалицу, па гледам воду. Шапч. 2. сести поред кога, уз кога. — Сједим прије два дана у паркУ, кад присједну и мени два Талијана. Маж. Ф. Тек што седне уз Јашу, па није добро ни присела, а већ се за шта било присетила. Вукић. 3. сести у заседу. — А ми ћемо сви онамо, па кад цура пође кући, присјести на путу и отети. Мул. 4. спустити се нагло сагнувши колено, поклекнути. — Затим удари тако снажан И сув гром, са тако јаким испрекиданим праском да коњ Кошевог приседе, па се диже и пропе. Моск. 5. (безл.) сести, стати попреко, запети у грлу (да се не може прогутати). — Препану се ... и присједне им од сrраха залогај у грлу. Љуб. Сваки јој залоrај ... присједне, сваки комадић круха оплаче. Ивак. 6. (безл.) фиг. зло се свршити, имати, претрпети рђаве последице. — И међу овим људима не знам кад сам што рекао, а да ми није присјело и смучило ми се. О-А. Присјело би њему, само да се Стеви није онако грдно загњурио коњ у снијег. Цес. А.