Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝсо̄јкиња

жтом 5, стр. 101

прѝсо̄јкиња

присојкиња

Лема

присојкиња

Извор

том 5, стр. 101, редослед 11

  1. а.

    отровна змија (зато што често лежи у присоју).

    — Ја те не познајем, одрекнем ја, и као да ме присојкиња ћокну за срце.
    Буд.
  2. б.

    (у атрибутској служби, уз им. змија, гуја) отровна.

    им. — именица
    — Мржња праисконска остајала је у дну срца, као гуја присојкиња што спава.
    Сим.
    Ништа нам не оставе, ни пјесму ... н дивљу ружу уз шаренило змије присојкиње.
    Вуј.
    сабља.
    — Прођи ме се, сине Миловане, не машај се присојкиње гује, љута јесте, хоће закинути.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
прѝсо̄јкиња ж а. отровна змија (зато што често лежи у присоју). — Ја те не познајем, одрекнем ја, и као да ме присојкиња ћокну за срце. Буд. б. (у атрибутској служби, уз им. змија, гуја) отровна. — Мржња праисконска остајала је у дну срца, као гуја присојкиња што спава. Сим. Ништа нам не оставе, ни пјесму ... н дивљу ружу уз шаренило змије присојкиње. Вуј. фиг. сабља. — Прођи ме се, сине Миловане, не машај се присојкиње гује, љута јесте, хоће закинути. НП Вук.