прѝстати
пристати
Лема
пристати
Извор
том 5, стр. 103, редослед 17
- 1.
стати
— За њим Павлом узастопце ходио је Јосо и сестра му Јања.
— Пристани, Павле, да разговарамо, вели Јосо.
- 2.а.
(за ким, уз кога или што) поћи, кренути за ким, прићи, придружжити се коме.
— За младом пристао младожења, а уз њега су отац и браћа младина.
И увек се око њега покупе деца, пристану уз њега, иду погурено као он.
- 2.б.
поћи за ким, чим, поступити поводећи се за ким.
— Кад само једно повиче на кога ... цело село пристане уз тога једнога.
- 3.а.
(на што) дати пристанак, прихватити чији предлог, понуду, признати што правилним.
— lа њихову присташе жељу.
Ристана ... пристаде одмах на све.
- 3.б.
(с ким, уз коrа или што) сложити се, споразумети се с ким у чему.
— Уза њ пристану најбољи људи царства.
Уз њихову је страну пристала само сиротиња.
- 4.а.
приближити се обали, копну, зауставити се уз обалу, уз други брод, на земљи (о броду, авиону, колима).
— На савском бријегу приста велик чун.
Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри.
Пристали су колима уз посљедњи замах бича пред два танка ступа.
- 4.б.
фиг. смирити се, зауставити се.
— Он није свећеник већ световњак, који је бој био с хуманизмом ... па коначно пристао у луци кршћанске филозофије.
- 5.а.
показати се згодним, погодним, бити онакав како треба, како одговара потреби, захтевима, ситуацији.
— За нов књижевни језик могао је пристати само онај правопис који је обележавао његове звуке и њихове промене.
Балаганову би пристале пругаста ... кошуља и кожнате гамаше.
- 5.б.
(безл.) бити по вољи, пријати, добро доћи.
— Њиву ћеш добити ... чула сам ја то од Каnлара, па ми, ето, у невољи пристало.
Вјеруј ми, брате, да им се новцима радујем ... што ће ми у нужди у помоћи пристати.
- 6.
доћи по позиву, јавити се за пријем код кога по дужности.
— Пристао ми је вечерас свештеник пука ... како сам га звао на рапорт.
Папир је био] ... од нечијег позива да »пристане« опшини.
Фразе
куд сам пристао (пристала)? шта да радим? — Хусо је терао жену ... а она је само кукала. — Куд сам пристала? Ни у гору ни у воду. Андр. И.; нику д нисам пристао (овако јадан, невољан) ни за шта нисам; ~ на јаде, на јед једити, ојадити. — Кад је човеку јава сграшна, онда му се и снови попну на врат и пристану на јед. Срем.; ~ на муку (коме) мучити (кога). — Немој, ђаче, молим те ко̑ бога, не пристај ми на муку!
Изворни текст (OCR)
прѝстати, прѝстане̄м сврш. 1. стати. — За њим Павлом узастопце ходио је Јосо и сестра му Јања. — Пристани, Павле, да разговарамо, вели Јосо. Ћип. 2. а. (за ким, уз кога или што) поћи, кренути за ким, прићи, придружжити се коме. — За младом пристао младожења, а уз њега су отац и браћа младина. Том. И увек се око њега покупе деца, пристану уз њега, иду погурено као он. Срем. б. поћи за ким, чим, поступити поводећи се за ким. — Кад само једно повиче на кога ... цело село пристане уз тога једнога. Ад. 3. а. (на што) дати пристанак, прихватити чији предлог, понуду, признати што правилним. — lа њихову присташе жељу. М-И. Ристана ... пристаде одмах на све. Сек. б. (с ким, уз коrа или што) сложити се, споразумети се с ким у чему. — Уза њ пристану најбољи људи царства. Нов. Уз њихову је страну пристала само сиротиња. Бен. 4. а. приближити се обали, копну, зауставити се уз обалу, уз други брод, на земљи (о броду, авиону, колима). — На савском бријегу приста велик чун. Шен. Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри. Јак. Пристали су колима уз посљедњи замах бича пред два танка ступа. Торб. б. фиг. смирити се, зауставити се. — Он није свећеник већ световњак, који је бој био с хуманизмом ... па коначно пристао у луци кршћанске филозофије. Водн. 5. а. показати се згодним, погодним, бити онакав како треба, како одговара потреби, захтевима, ситуацији. — За нов књижевни језик могао је пристати само онај правопис који је обележавао његове звуке и њихове промене. Бел. Балаганову би пристале пругаста ... кошуља и кожнате гамаше. Крањч. Стј. б. (безл.) бити по вољи, пријати, добро доћи. — Њиву ћеш добити ... чула сам ја то од Каnлара, па ми, ето, у невољи пристало. Сиј. Вјеруј ми, брате, да им се новцима радујем ... што ће ми у нужди у помоћи пристати. Вук. 6. доћи по позиву, јавити се за пријем код кога по дужности. — Пристао ми је вечерас свештеник пука ... како сам га звао на рапорт. Јак. Папир је био] ... од нечијег позива да »пристане« опшини. Сиј.