прѝстајати
пристајати
Лема
пристајати
Извор
том 5, стр. 102, редослед 23
- 1.
несврш. и уч према пристати.
- 2.а.
(за ким) стално ићи уз некога.
— Сад пристаје неко прасе за њим, стално му се врти око ногу.
- 2.б.
стално се налазити у близини некога, бацати, управљати погледе према некоме показујући на тај начин своју склоност, допадање (најчешће о момку и девојци).
— По селу се говорило да .уре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа.
Сирота Радојка пристаје свуд за њим и од силне жалости пропиштала.
Изворни текст (OCR)
прѝстајати, -је̄м несврш. 1. несврш. и уч. према пристати. 2. (за ким) а. стално ићи уз некога. — Сад пристаје неко прасе за њим, стално му се врти око ногу. Макс. б. стално се налазити у близини некога, бацати, управљати погледе према некоме показујући на тај начин своју склоност, допадање (најчешће о момку и девојци). — По селу се говорило да .уре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа. Ћип. Сирота Радојка пристаје свуд за њим и од силне жалости пропиштала. Вукић.