Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при́сто̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 104

при́сто̄јан

пристојан

Лема

пристојан

Извор

том 5, стр. 104, редослед 8

  1. 1.

    који одговара правилима пристојности, уљудности, реду, који се пристоји, који приличи.

    — Да би ја тамо пристојније изишао, дозовем берберина да ми обрије главу и браду.
    Вук
    Ипак сам требао писати прије него што сам отишао из Беча. То није ни пристојно.
    Нех.
  2. 2.

    који одговара коме или чему, подесан, подобан, прикладан, згодан.

    — Пошто јој нађох пристојну собу, пољубих је и упутих се кући.
    Нед.
    Љ. Некоћ је сликао пејсаже који су мУ се чинили сасвим пристојним и занимљивим.
    Лит. 1957
  3. 3.

    који задовољава, сасвим довољан: ~ живот, ~ плата.

    — Сна има сасвим пристојан алт.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
при́сто̄јан, -јна, -јно 1. који одговара правилима пристојности, уљудности, реду, који се пристоји, који приличи. — Да би ја тамо пристојније изишао, дозовем берберина да ми обрије главу и браду. Вук. Ипак сам требао писати прије него што сам отишао из Беча. То није ни пристојно. Нех. 2. који одговара коме или чему, подесан, подобан, прикладан, згодан. — Пошто јој нађох пристојну собу, пољубих је и упутих се кући. Нед. Љ. Некоћ је сликао пејсаже који су мУ се чинили сасвим пристојним и занимљивим. Лит. 1957. 3. који задовољава, сасвим довољан: ~ живот, ~ плата. — Сна има сасвим пристојан алт. Крл.