прита́кати
притакати
Лема
притакати
Извор
том 5, стр. 108, редослед 6
- 1.
и уч. према приточити. прита̀кнути, прѝтаћи и прита̀ћи, прѝтакне̄ м сврш. 1. приближити сасвим, примакнути. —Извуче лулу, шпану се примакне, црвеном нос: његовом је притакне. Марк. Ф.
- 2.
подстакнути (2).
— О Славијо, мајко мила ... притакни ми духу крила И пламени дај ми
Ил.
- 3.
поставити, ударити, забости кочиће уз лозу да се боље развију: ~ пасуљ, грах, лозу. Бак. Реч.
- 4.
фиг. дометнути, приметнути (у говору).
— Старац му се озва па одмах притаче смијешећи се, тек да рекне коју:
— А куд си ми се то подиго̑ сабајле? Мул. прита́ложити (се), -ӣм (се) сврш. довести у стање смирености, смирити (се), стишати (се).
— И поче дрхтати ...
— А што као не биХ!
— прошапута кад се мало приталожила.
Око треба извежбати таћко Да оно постане као неки орган наШеГ приталоженог естетичког сазнања.
Изворни текст (OCR)
прита́кати, прѝта̄че̄м несврш. и уч. према приточити. прита̀кнути, прѝтаћи и прита̀ћи, прѝтакне̄ м сврш. 1. приближити сасвим, примакнути. —Извуче лулу, шпану се примакне, црвеном нос: његовом је притакне. Марк. Ф. 2. подстакнути (2). — О Славијо, мајко мила ... притакни ми духу крила И пламени дај ми мач. Ил. 3. поставити, ударити, забости кочиће уз лозу да се боље развију: ~ пасуљ, грах, лозу. Бак. Реч. 4. фиг. дометнути, приметнути (у говору). — Старац му се озва па одмах притаче смијешећи се, тек да рекне коју: — А куд си ми се то подиго̑ сабајле? Мул. прита́ложити (се), -ӣм (се) сврш. довести у стање смирености, смирити (се), стишати (се). — И поче дрхтати ... — А што као не биХ! — прошапута кад се мало приталожила. Вес. Око треба извежбати таћко Да оно постане као неки орган наШеГ приталоженог естетичког сазнања. Цар М.