прита́јати
притајати
Лема
притајати
Извор
том 5, стр. 107, редослед 21
- —
ж притајити не испољивши, не показавши другима, сачувати у себи, сакрити од других (осећања).
— Обрадовасмо се Бурмазу] ... али притајасмо радост да не увредимо досадашњег капетана кога су ... отпустили из службе. Ранк. (длучи притајати своје незадовољство И растати се с гостима у пријатељству.
Пододреднице
= притајити се престати давати од себе гласа, утишати се, умирити се (неко време). — Мислила је да није сасвим мртав, можда се притајао, можда ће се повратити. Вес. Осјећамо сву тежину наслијеђених терета, ма и колико се они још притајали у нашо) подсвијести. На3
Изворни текст (OCR)
прита́јати, -јӣм сврш. ж притајити не испољивши, не показавши другима, сачувати у себи, сакрити од других (осећања). — Обрадовасмо се Бурмазу] ... али притајасмо радост да не увредимо досадашњег капетана кога су ... отпустили из службе. Ранк. (длучи притајати своје незадовољство И растати се с гостима у пријатељству. Шимун.