притѐгача
притегача
Лема
притегача
Извор
том 5, стр. 109, редослед 17
- 1.а.
притега (3). Рј. А прите́гнути, прите́ћи и прѝте̄ћи, прѝте̄гне̄ м сврш. а. примакнути, привући.
— А другом руком ближе је притегне к себи.
Потом ми се радосно загледао У очи, притегао ми главу на груди и проШаnтао.
Ако Далмација не притегне Босну, без које сасвим не може ни да се крухом храни ... Босна ће притегнути њV.
- 1.б.
приближсити силом теже, магнетизма и сл.
- 2.а.
притиснути нешто свом снагом; затегнути (узде).
— Он га је учио да плужи.
— Боље, боље притегни руцеље!
Притегавши опет коње обазре се Николај око себе.
Свитало је. Студен притегла још јаче.
- 2.б.
вежући јако, чврсто стегнути.
— На грло му везу натурише, натурише па је притегоше.
Стрпала би, јадна, у чобанску торбицу комад зобенице ... притегла опанке па на пут. оп.
- 2.в.
јако, снажно притиснути зубима ломећи, дробећи нетто тврдо.
— Тврд је плод трешње као камен; метнеш га у уста и притегнеш зубима, он пуца.
- 2.г.
појачати притисак.
— Притегох мамузама да кренем коња напред.
- 3.а.
фиr. извршити притисак на непријатеља и његове положсаје.
— Ускоро су и на осталим секторима наши притегли ... Тако је ослобођено Ливно. Дед.
- 3.б.
строго поступити (уз употребу принуде).
— ДарјУ, Дарју ти притегни! Лена жена, искварена.
Право рећи, није то учинио ни из каквог ратничког заноса ... али притегнуо га опасно котарски предстојник.
- 3.в.
навалити, притиснути, довести у тешко стање.
— Цигла је јефтина, рад бесцјен, болест притегла.
То се дешавало када је било баш тешко и зла времена притегла.
- 4.
прихватити, пригрлити, присвојити.
— Притегните туђе идеје које сте најјаче упамтили и прокухали, пак онда покрпајте ... и олаштите ствар попут сластичара.
Па, мој Перо, да опет притегнемо какво сироче?
- 5.
в. претегнути, превагнути. Деан. Рј.
Пододреднице
стегнути себе (појасом). — Обуче ... чакшире маслинове боје ... па се прИтегне траболос-појасом. Срем. Притеrоuе с у пасу. Буд
Изворни текст (OCR)
притѐгача ж притега (3). Рј. А. прите́гнути, прите́ћи и прѝте̄ћи, прѝте̄гне̄ м сврш. 1. а. примакнути, привући. — А другом руком ближе је притегне к себи. М-И. Потом ми се радосно загледао У очи, притегао ми главу на груди и проШаnтао. Бар. фиг. Ако Далмација не притегне Босну, без које сасвим не може ни да се крухом храни ... Босна ће притегнути њV. Павл. б. приближсити силом теже, магнетизма и сл. 2. а. притиснути нешто свом снагом; затегнути (узде). — Он га је учио да плужи. — Боље, боље притегни руцеље! Вес. Притегавши опет коње обазре се Николај око себе. Крањч. Стј. фиг. Свитало је. Студен притегла још јаче. Чол. б. вежући јако, чврсто стегнути. — На грло му везу натурише, натурише па је притегоше. НП Вук. Стрпала би, јадна, у чобанску торбицу комад зобенице ... притегла опанке па на пут. оп. в. јако, снажно притиснути зубима ломећи, дробећи нетто тврдо. — Тврд је плод трешње као камен; метнеш га у уста и притегнеш зубима, он пуца. Ранк. г. појачати притисак. — Притегох мамузама да кренем коња напред. Грол. 3. фиr. а. извршити притисак на непријатеља и његове положсаје. — Ускоро су и на осталим секторима наши притегли ... Тако је ослобођено Ливно. Дед. В. б. строго поступити (уз употребу принуде). — ДарјУ, Дарју ти притегни! Лена жена, искварена. Моск. Право рећи, није то учинио ни из каквог ратничког заноса ... али притегнуо га опасно котарски предстојник. Кол. в. навалити, притиснути, довести у тешко стање. — Цигла је јефтина, рад бесцјен, болест притегла. Кос. То се дешавало када је било баш тешко и зла времена притегла. Ђур. 4. прихватити, пригрлити, присвојити. — Притегните туђе идеје које сте најјаче упамтили и прокухали, пак онда покрпајте ... и олаштите ствар попут сластичара. Ков. А. Па, мој Перо, да опет притегнемо какво сироче? Ћоп. 5. в. претегнути, превагнути. Деан. Рј.