Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при̏тега

жтом 5, стр. 109

при̏тега

притега

Лема

притега

Извор

том 5, стр. 109, редослед 16

  1. 1.

    (дат. -зи) тег, тежина, оптерећење.

    дат. — датив
    — Хаљина му сизала до чљенка, а била је опасана изглоданим гајтаном што му се је спустио на трбуху под притегом шарениХ ројта.
    Кум.
    И топовско тане, овјешано за притегу, тамо је.
    Коз. И.
  2. 2.

    терет или тешки предмети (песак, камење, гвоздени предмети и сл.) на броду или авиону ради одржавања равнотеже или стабилности. Р-К Реч.

    сл. — слично
  3. 3.

    столарска направа помоћу које се причвршћују предмети који се обрађују да се не би мицали. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
при̏тега ж (дат. -зи) 1. тег, тежина, оптерећење. — Хаљина му сизала до чљенка, а била је опасана изглоданим гајтаном што му се је спустио на трбуху под притегом шарениХ ројта. Кум. И топовско тане, овјешано за притегу, тамо је. Коз. И. 2. терет или тешки предмети (песак, камење, гвоздени предмети и сл.) на броду или авиону ради одржавања равнотеже или стабилности. Р-К Реч. 3. столарска направа помоћу које се причвршћују предмети који се обрађују да се не би мицали. Бак. Реч.