прите́снити
притеснити
Лема
притеснити
Извор
том 5, стр. 110, редослед 14
- 1.
ијек. притијѐснити, сврш. 1. належући на кога, наслањајући се притиснути тежином, пршњечити
— Повећа група нахрупи са стране, притијесни и гурну кобилу, она се поведе, посрну и клецну.
Док је људски род ... лежао на земљи притијешњен теретом религије ... Ант.
- 2.а.
фиг. довести у мучан, тежак положај, подвргнути ограничењу у кретању или у чему другом.
— Црногорци су често морали патити од глади, нарочито када их Турци са свих страна притесне и пресеку им везе са Зетом и Скадром.
Притијешњена са свих страна од надмоћног непријатеља, ова група морала се пребацити преко Дрине.
- 2.б.
лишити могућности одрећи или порећи што, натерати, присилити кога да нешто уради или рече (нпр. да нешто призна).
— И таман Пера да седне, а они га притесне и с једне и с друге стране.
И кад је био притешњен да каже нешто више ... гроф је оставио разговор.
Пододреднице
сместити се тесно уз кога, приљубити се уз кога. — А она се притијеснила уз једНОГ земљака. Шам
Изворни текст (OCR)
прите́снити, прѝте̄снӣм, ијек. притијѐснити, сврш. 1. належући на кога, наслањајући се притиснути тежином, пршњечити. — Повећа група нахрупи са стране, притијесни и гурну кобилу, она се поведе, посрну и клецну. Ћоп. фиг. Док је људски род ... лежао на земљи притијешњен теретом религије ... Ант. 1. 2. фиг. а. довести у мучан, тежак положај, подвргнути ограничењу у кретању или у чему другом. — Црногорци су често морали патити од глади, нарочито када их Турци са свих страна притесне и пресеку им везе са Зетом и Скадром. Цвиј. Притијешњена са свих страна од надмоћног непријатеља, ова група морала се пребацити преко Дрине. Чол. б. лишити могућности одрећи или порећи што, натерати, присилити кога да нешто уради или рече (нпр. да нешто призна). — И таман Пера да седне, а они га притесне и с једне и с друге стране. Срем. И кад је био притешњен да каже нешто више ... гроф је оставио разговор. Јов. Ј.