прѝтиснуо
притиснуо, притискао QA: medium
Лема
притиснуо
Варијанте
притискао, прѝтискао
Извор
том 5, стр. 111, редослед 11
- 1.а.
-ло) сврш. а. извршити притисак својом тежином.
— Дрва савила гране под снегом, 1ао да их је род притиснуо.
Сваки је негде нашао за се кутић, притиснуо под собом креветић и почива.
- 1.б.
ухвативши, обухвативши руком, прстима извршити притисак снагом.
— Опрезно и нечујно притиште браву, али врата се не отворише.
Притисну на обарач. Кратак рафал прсну.
- 2.
наслонити, прислонити к чему вршећи притисак при том.
— Ружа притиште своје лице на Јолове груди.
И опет га притисли о стијену.
- 3.а.
фиг. добро захватити, обузети, стегнути, ударити.
— У самоћи ... јача га туга притисну.
Притисне у нас студен.
А тешка оморина притисла земљУ, као да је дави. ак.
- 3.б.
обухватити све спустивши се свуда, покрити.
— Но мало затим кад је сву крајину притисла топла и тиха љетна ноћ, није се више ништа чуло до мукла шума Цетине.
Притисли су облаци земљу као да је даве.
- 4.а.
фиr. подвргнути угњетавању, потлачити.
— Познато је] ... како сте с нама подносили моралне муке када је Србија била притиснута непријатељем.
- 4.б.
довести у тежак положај, лишити кога могуности да се противи, притеснити.
— Па добро, куда ћемо?
— пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима ... дао најзад пристанак да напусти Тополу.
Притисну Зеус у искричавоме мору лађу његову брзу и разби је горућим громом.
Ми У борбу нећемо док Русија и Енглеска Швабу не притисну.
- 4.в.
довести у стање које изазива осећање терета, нелагодност, потшштеност.
— Гешко се подноси то самовање, особито кад притисне старост.
Прије двије године смртно му ce оrац разболи: притисну га нешто у грудима.
- 4.г.
морално погодити, поразити, запрепастити.
— И притиснуо нас је ... глас о нестанку муниције страховитом тежином несреће.
- 4.д.
ставити терет или обавезе на што, оптеретити.
— Успркос све то опћенитијој тежњи да порезно законодавство пријеђе данас у другу скрајност и да онако притисне покретнине, како још и данас тишти некретнине ... Рад. Стј. ђ. навалити, напасти.
— Сто хиљада притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху.
Турци притиснуше, изгубисмо Обровац.
- 4.е.
присвојити што, завладати чиме силом, неправдом.
— У том значајном споменику види се како се ХИландар судио за земљу коју су притисла била два брата властелина.
Он гроф и његови притиснуше цијелу земљУ, па не даду ... ни проходати преко ње.
- 4.ж.
прекрити, покрити (мноштвом људи), прекрилити.
— Швабо ... притиско̑ поље добојско у сами заход сунца.
То су просјаци ... који о задушницама и поменима притисну врањско поље.
з. нагло, брзо се дати на посао, прихватити се живо чега.
— Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри ... Уместо одговора притиште ме наново љубити.
Јања, изненађена ранијим очевим доласком, притисла па риба собу у којој ћемо коначити.
Фразе
~ уза зид (кога) лишити могућности кога да се брани; исп. дотерати до дувара.
Пододреднице
1. помакнувши се сместити се тешње, збијеније, заузети што мањи простор. — Енглези неће ни да те погледају, а камоли да се притисну и направе мјесто. Ђон. 2. приљубити се тесно уз кога. — Уз свакога се човјека притисла жена и дјеца попУт грмља. Бен. Алпатић се притисне уз њеrову ногу и заплаче. Крањч. Стј
Изворни текст (OCR)
прѝтиснуо, -ула и прѝтискао, -сла, -ло) сврш. 1. а. извршити притисак својом тежином. — Дрва савила гране под снегом, 1ао да их је род притиснуо. Вес. Сваки је негде нашао за се кутић, притиснуо под собом креветић и почива. Перк. б. ухвативши, обухвативши руком, прстима извршити притисак снагом. — Опрезно и нечујно притиште браву, али врата се не отворише. Андр. И. Притисну на обарач. Кратак рафал прсну. Ћос. Д. 2. наслонити, прислонити к чему вршећи притисак при том. — Ружа притиште своје лице на Јолове груди. Ад. И опет га притисли о стијену. Цар Е. 3. фиг. а. добро захватити, обузети, стегнути, ударити. — У самоћи ... јача га туга притисну. Ћип. Притисне у нас студен. Вил. А тешка оморина притисла земљУ, као да је дави. ак. б. обухватити све спустивши се свуда, покрити. — Но мало затим кад је сву крајину притисла топла и тиха љетна ноћ, није се више ништа чуло до мукла шума Цетине. Шимун. Притисли су облаци земљу као да је даве. Јак. 4. фиr. а. подвргнути угњетавању, потлачити. — Познато је] ... како сте с нама подносили моралне муке када је Србија била притиснута непријатељем. Цвиј. б. довести у тежак положај, лишити кога могуности да се противи, притеснити. — Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима ... дао најзад пристанак да напусти Тополу. Нуш. Притисну Зеус у искричавоме мору лађу његову брзу и разби је горућим громом. М-И. Ми У борбу нећемо док Русија и Енглеска Швабу не притисну. Чол. в. довести у стање које изазива осећање терета, нелагодност, потшштеност. — Гешко се подноси то самовање, особито кад притисне старост. Ивак. Прије двије године смртно му ce оrац разболи: притисну га нешто у грудима. Радул. Г. морално погодити, поразити, запрепастити. — И притиснуо нас је ... глас о нестанку муниције страховитом тежином несреће. Сек. д. ставити терет или обавезе на што, оптеретити. — Успркос све то опћенитијој тежњи да порезно законодавство пријеђе данас у другу скрајност и да онако притисне покретнине, како још и данас тишти некретнине ... Рад. Стј. ђ. навалити, напасти. — Сто хиљада притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху. Њег. Турци притиснуше, изгубисмо Обровац. Шен. е. присвојити што, завладати чиме силом, неправдом. — У том значајном споменику види се како се ХИландар судио за земљу коју су притисла била два брата властелина. Нов. Он гроф и његови притиснуше цијелу земљУ, па не даду ... ни проходати преко ње. Вил. ж. прекрити, покрити (мноштвом људи), прекрилити. — Швабо ... притиско̑ поље добојско у сами заход сунца. Мул. То су просјаци ... који о задушницама и поменима притисну врањско поље. Скерл. з. нагло, брзо се дати на посао, прихватити се живо чега. — Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри ... Уместо одговора притиште ме наново љубити. Лаз. Л. Јања, изненађена ранијим очевим доласком, притисла па риба собу у којој ћемо коначити. Радул.