прѝтихло̄ст
притихлост QA: medium
Лема
притихлост
Извор
том 5, стр. 112, редослед 3
- —
необ. својетво или стање онога који је тих, ћутљив, повучен пређашњег беса. Мил. В.
— Афектираш ли неком безбојношћу или притихлошћу? У дружини се мало чујеш, у хору ниси виШuе.
прѝтихнути (се), -не̄м (се) сврш. постати тих, стишати се. — Си се стиснуше на вратима и по кутовима, притихнуш1е И ЧVдећи се гледаху. Бен. На махове, ветар би притихнуо и путник би почео да се уљVљкује надом да је ветар малаксао од своР̏
Изворни текст (OCR)
прѝтихло̄ст, -ости ж необ. својетво или стање онога који је тих, ћутљив, повучен. — Афектираш ли неком безбојношћу или притихлошћу? У дружини се мало чујеш, у хору ниси виШuе. Сек. прѝтихнути (се), -не̄м (се) сврш. постати тих, стишати се. — Си се стиснуше на вратима и по кутовима, притихнуш1е И ЧVдећи се гледаху. Бен. На махове, ветар би притихнуо и путник би почео да се уљVљкује надом да је ветар малаксао од своР̏ пређашњег беса. Мил. В.