прѝтичња̄к

притичњак

Стална адреса

Лема

притичњак

Извор

том 5, стр. 112, редослед 7

в.
(мн. -аци) в. приткаш Рј. . и уч. према притишати (се).
мн. — множинав. — (после броја) векуч. — учестали глагол
— И кад Јеrа притиша́вати (се), -ѝа̄ва̄м (се) несврш. учини какву лудорију, Мирјана је то притИШавала. Рес.

Изворни текст (OCR)

прѝтичња̄к м (мн. -аци) в. приткаш. Рј. . притиша́вати (се), -ѝа̄ва̄м (се) несврш. и уч. према притишати (се). — И кад Јеrа учини какву лудорију, Мирјана је то притИШавала. Рес.