приту́жити
притужити
Лема
притужити
Извор
том 5, стр. 113, редослед 21
- 1.
(кога) пријавити кога, поднети тужбу против кога.
— Тако нас је притужила равнатељу да смо пушили.
- 2.
(коме) дојадити, досадити.
— Онда би ови изнутра навалили таком снагом да би њему притужило, и он опет повуко̑ натраг.
Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, Па само Што Не плаче. Глшш.
Пододреднице
пожалити се, поднети тужбу. — Марти се је Софија притужила. Шен. Толико је било преваре да бисмо се могли притужити. Бен
Изворни текст (OCR)
приту́жити, притӯжӣм сврш. 1. (кога) пријавити кога, поднети тужбу против кога. — Тако нас је притужила равнатељу да смо пушили. Маж. Ф. 2. (коме) дојадити, досадити. — Онда би ови изнутра навалили таком снагом да би њему притужило, и он опет повуко̑ натраг. Мул. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, Па само Што Не плаче. Глшш.