прѝтурити
притурити
Лема
притурити
Извор
том 5, стр. 114, редослед 6
- —
турајући догнати, дотерати.
— Ал је крвне дорвао Турке, и ка граду притурио војску.
Уз обалу лађа притурена. Радич. приту́ћи и прѝтӯћи, приту́че̄м сврш. 1. а. ударцима по телу проузроковати, причинити велики бол, испребијати.
— Морнар се опростио с нама и одмах отишао кад је видио да га је притукао.
б. ударцима усмртити.
— На гробље, на гробље!
— повика светина.
— Ваља га ископати, па притући.
2. фиг. довести у потиштено стање.
— Своме ... сплашеном кнезу ... не вриједи препоручивати ни пушку, ни буну, нити било какав други активан отпор, то би њега још више притукло и устравило.
Изворни текст (OCR)
прѝтурити, -ӣм сврш. турајући догнати, дотерати. — Ал је крвне дорвао Турке, и ка граду притурио војску. Март. Уз обалу лађа притурена. Радич. приту́ћи и прѝтӯћи, приту́че̄м сврш. 1. а. ударцима по телу проузроковати, причинити велики бол, испребијати. — Морнар се опростио с нама и одмах отишао кад је видио да га је притукао. Јонке. б. ударцима усмртити. — На гробље, на гробље! — повика светина. — Ваља га ископати, па притући. Шапч. 2. фиг. довести у потиштено стање. — Своме ... сплашеном кнезу ... не вриједи препоручивати ни пушку, ни буну, нити било какав други активан отпор, то би њега још више притукло и устравило. Ћоп.