приу̀чити
приучити
Лема
приучити
Извор
том 5, стр. 115, редослед 10
- а.
примити навику, привикнути се чему.
— У зео је са собом трогодишњега брата да га зарана приучи киријањV.
- б.
научити, поучити.
— Да је морао остати цијело вријеме своје службе, можда би га били тому и приучили, но није остао дуље него два мјесеuа.
Пододреднице
навикнути се, привикнути се чему̀, на што. — Мајка и моја мања браћа приучише се донекле удесу. Ков. А. Додуше, мора се признати, с временом се Јука сасвим приучио на »бабу«. Кол
Изворни текст (OCR)
приу̀чити, прѝучӣм сврш. а. примити навику, привикнути се чему. — У зео је са собом трогодишњега брата да га зарана приучи киријањV. Шов. б. научити, поучити. — Да је морао остати цијело вријеме своје службе, можда би га били тому и приучили, но није остао дуље него два мјесеuа. Мишк.