приу́штити
приуштити
Лема
приуштити
Извор
том 5, стр. 115, редослед 15
- —
не завидети; зажелети; допустити.
— Та није ни божјој душици на свијету мрвице приуштила. Шен. За ту једину срећу приуштио бих свијету и част и богатство. Коз. Ј. Баш бих му приуштио да часком чује бубњарску ватру. Гор. Себи сам приуштио шалу да ми мало одлане.
Изворни текст (OCR)
приу́штити, прѝӯштӣм сврш. не завидети; зажелети; допустити. — Та није ни божјој душици на свијету мрвице приуштила. Шен. За ту једину срећу приуштио бих свијету и част и богатство. Коз. Ј. Баш бих му приуштио да часком чује бубњарску ватру. Гор. Себи сам приуштио шалу да ми мало одлане. Јонке.