прѝхватитн
прихватитн QA: medium
Лема
прихватитн
Извор
том 5, стр. 116, редослед 5
- 1.а.
примити (руком или чим другим), узети што из руке онога који даје или предаје.
— Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом.
Дијете је прихватило сису.
- 1.б.
ухватити, зграбити, шчепати кога.
— Никица гурну младића кундаком, он посрну, а Рајко и други жандарм притрчаше, прихватише̑ га и вешто му ставише лисице на руке.
- 1.в.
дирнути, додирнути, дотаћи се кога.
— Ни кост с коском му остала не би ко би те само прстом прихватио!
- 1.г.
супротставити се коме,дочекати кога(у супарничком, непријатељском смислу).
— Прихвати га lаполеона барем ти ваљано, јер ће нас иначе »доскора прогласити својим поданицима.
- 1.д.
обухватити, обузети.
— Туте Јелу санак прихватио.
И слутња му срдашце прихвати да је неће више угледати. Радич.
- 1.ђ.
досегнути, напунити.
— .Кад прихвати дванаест година, ситну је књигу накитило.
- 1.е.
пустити корење, клице, изданке, примити се.
— Гле како је увело ... Ето, од десет корена ако један прихвати.
- 1.ж.
ушити, зашити што се поцепало.
— Макрена узе детињу пресвлачицу да је на два-три места прихвати.
з. покр. ир. украсти.
— Милушани, људи јако »приватљиви« (како се онамо каже за лупеже) радије ће »при'ватити« Јерковићима одојче неголи другоме кому овцу јаловицу.
- 2.а.
примити на себе, преузети, понети.
— Марковић ... који је изблиза гледао беснило династичког терора ... осећа да треба прихватити напуштенV заставу слободе.
- 2.б.
примити као своје, усвојити, сложити се с чим, сагласити се.
— Ријечи комесарове нитко не прихвати.
Сви прихватише Капетановићев план да се затвореници у партијама пребацујV до тога понора и тамо ликвидирају.
- 2.в.
примити што понуђено.
— Прихватио је мјесто под очевим старјешинством.
- 3.
одговорити.
— Љепше њему стража прихватила: »Добра коб ти, незнана делијо!«
Сасвим други узроци доведоше ме вама. »То ми је још драже«, прихвати она.
- 4.
наставити, продужити, одржати оно што је други започео.
— Јово Циго је тада запевао Марсељезу, lазор је мало-помало прихватио арију.
Папир је почео горјети, грање је прихватило.
- 5.
латити се, машити се, примити се с вољом чега, почети што радити.
— Реда ти је прихватити за науку.
Најпотље ... издјене иза паса двогрле и прихвати да свира.
- 6.а.
почети јести, заложити.
— Сједните ближе к здјели, прихватите што имамо.
- 6.б.
напити се (вина).
— Природа се цијела смијеши ... као младо Херцеговче кад прихвати рујна вина.
- 7.а.
примити, узети к себи дајући склониште, пружсајући помоћ.
— У овом попаљеном селу ... нашло се места и за избеглице. Прихваћено је нешто народа с Козаре. Дед.
- 7.б.
одржати, потпомоћи.
— Послао ми је Текелија 500 фр. на дар ... те ме је то мало прихватило, а иначе би зло и наопако.
- 8.
освојити, задобити.
— Ако Турци мој шанац привате, приватиће сву нашу Србију.
- 9.
добити при продаји, ценкању.
dialectal— Ко ће твоју куповати мајку кад је стара ... што ћеш за њу прихватити Пара. НП
руке пољубити руку. — У боља времена, кад би млађарија издалека назрела свога пастира, дочекала би стојећке, прихватила се руке и почитала га. Пип.
Фразе
~ борбу упустити се у наметнуту борбу; ~ душу (голи живот) доћи к себи, повратити снагу. — Дај донеси Маринку мало ракије, нека човек душу прихвати. Вес. И дао му залогај хлеба да прихвати голи живот. Мил. В.; ~ меницу трr. својим потписом јамчити да ће меница бити плаћена; ~ бога, ~ добро јутро и сл. одговорити на поздрав »помоз бог«, »добро јутро« и сл.; ~ реч (беседу) одговорити коме. — Ако ли би ког сусрели путем, ја ћу за те ријеч прихватити, а ти ради што твој Мијо ради. Ботић; ~ рукавицу примити изазов, одазвати се на борбу; ~ све у своје руке (шаке) почети све сам радити и водити; ~ шалу одвратити шалом на »аџ.
прихватила га се срећа добро му је, срећан је; ~ пера почети писати;
Пододреднице
1. а. примит се чега, ухватити се за што. — аља ... прихватити се У коло за опће спасење. Шен. Он виде да се она прихвати за довратак да не падне. Мил. В. б. прилепити се, примити се на површини чега. — lапољу лепрша снијеГ, и танки бијели покров већ се прихватио земље. Хорв. в. придружити се, приљубити се уз кога. — Неће ни да погледа хљеб и сир. Прихватио се мене, па не пушrа. Андр. И. г. (коња) узјахати. — Он се скочи из меке ложнице, па се бане коња прихватио. НПХ. 2. примити се, латити се чега, почети нешто радити, дати се на што. — Опет се шале прихватишце. Вил. Мати се прихватила крnања. Пав. Одмах се прихвати да запали ватру. Ћос. В. 3. стићи, доћи до чега, дохватити се чега. — Оде ... низ поље зелено, прихвати се Кунаре планине. НПХ. Ујутро порани од ње, па се прихвати планине, и ето те у Рацин шrаб. Ћоп. 4. (чим) окрепити се јелом, презалогајити се. — Дете младо, прешло толики пут, уморило се ... требало би да се сад одмори и да се прихвати чим. Глиш. Сједните ... с нама, прихватите се што има. Бен. 5. ступити у неку од година живота. — Цанас си се, ево, прихватио двадесет и четврте године. Јурк
Изворни текст (OCR)
прѝхватитн, -ӣм сврш. 1. а. примити (руком или чим другим), узети што из руке онога који даје или предаје. — Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом. Вес. Дијете је прихватило сису. Крањч. Стј. б. ухватити, зграбити, шчепати кога. — Никица гурну младића кундаком, он посрну, а Рајко и други жандарм притрчаше, прихватише̑ га и вешто му ставише лисице на руке. Чипл. в. дирнути, додирнути, дотаћи се кога. — Ни кост с коском му остала не би ко би те само прстом прихватио! Лаз. Л г. супротставити се коме,дочекати кога(у супарничком, непријатељском смислу). — Прихвати га lаполеона барем ти ваљано, јер ће нас иначе »доскора прогласити својим поданицима. Крањч. Стј. д. обухватити, обузети. — Туте Јелу санак прихватио. НПХ. И слутња му срдашце прихвати да је неће више угледати. Радич. ђ. досегнути, напунити. — .Кад прихвати дванаест година, ситну је књигу накитило. НП Вук. е. пустити корење, клице, изданке, примити се. — Гле како је увело ... Ето, од десет корена ако један прихвати. Станк. ж. ушити, зашити што се поцепало. — Макрена узе детињу пресвлачицу да је на два-три места прихвати. Шапч. з. покр. ир. украсти. — Милушани, људи јако »приватљиви« (како се онамо каже за лупеже) радије ће »при'ватити« Јерковићима одојче неголи другоме кому овцу јаловицу. Мат. 2. а. примити на себе, преузети, понети. — Марковић ... који је изблиза гледао беснило династичког терора ... осећа да треба прихватити напуштенV заставу слободе. Скерл. б. примити као своје, усвојити, сложити се с чим, сагласити се. — Ријечи комесарове нитко не прихвати. Хорв. Сви прихватише Капетановићев план да се затвореници у партијама пребацујV до тога понора и тамо ликвидирају. Ћоп. в. примити што понуђено. — Прихватио је мјесто под очевим старјешинством. Крањч. Стј. 3. одговорити. — Љепше њему стража прихватила: »Добра коб ти, незнана делијо!« Маж. И. Сасвим други узроци доведоше ме вама. »То ми је још драже«, прихвати она. Шапч. 4. наставити, продужити, одржати оно што је други започео. — Јово Циго је тада запевао Марсељезу, lазор је мало-помало прихватио арију. Дед. В. Папир је почео горјети, грање је прихватило. Торб. 5. латити се, машити се, примити се с вољом чега, почети што радити. — Реда ти је прихватити за науку. Мул. Најпотље ... издјене иза паса двогрле и прихвати да свира. Ћип. 6. а. почети јести, заложити. — Сједните ближе к здјели, прихватите што имамо. Бен. б. напити се (вина). — Природа се цијела смијеши ... као младо Херцеговче кад прихвати рујна вина. Баш. 7. а. примити, узети к себи дајући склониште, пружсајући помоћ. — У овом попаљеном селу ... нашло се места и за избеглице. Прихваћено је нешто народа с Козаре. Дед. В. б. одржати, потпомоћи. — Послао ми је Текелија 500 фр. на дар ... те ме је то мало прихватило, а иначе би зло и наопако. Вук. 8. освојити, задобити. — Ако Турци мој шанац привате, приватиће сву нашу Србију. НП Вук. 9. покр. добити при продаји, ценкању. — Ко ће твоју куповати мајку кад је стара ... што ћеш за њу прихватити Пара. НП