Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при́чалица

мтом 5, стр. 118

при́чалица

причалица

Стална адреса

Лема

причалица

Извор

том 5, стр. 118, редослед 15

  1. 1.

    и ж онај (она) који лепо прича; онај (она) који много и радо прича.

    ж — женски род
    — Био је велика причалица И свађалица.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    прича.

    — И тако, брајане, уз овлерове причалиЦе путницима је У поштанској кочији успјело да цијелим путем буду веома дражљиви.
    Креш.
  3. 3.

    врста женске песме. Терм. 2.

Изворни текст (OCR)
при́чалица м и ж 1. онај (она) који лепо прича; онај (она) који много и радо прича. — Био је велика причалица И свађалица. Ћос. Д. 2. прича. — И тако, брајане, уз овлерове причалиЦе путницима је У поштанској кочији успјело да цијелим путем буду веома дражљиви. Креш. 3. врста женске песме. Терм. 2.