при́чати
причати
Лема
причати
Извор
том 5, стр. 118, редослед 21
- 1.
(о чему Што) усмено казивати, саопштавати какав догађај, какву причу, приповедати.
— Причала је како је Ханибал са слоновима дошао ... у Италију.
Другови моји су сјели у хлад висока бора и своју причају смјелост.
Звона причају о галијама које су отишле, па се нису вратиле.
- 2.а.
говорити.
pejorative— Нека доктори причају шта знају, ја ћу се држати своrа.
- 2.б.
погрд. говорити неистину, измишљати, обмањивати говором.
— Шта ви ту мени причате! прекиде га уредник.
- 2.в.
одавати тајну (обично на полицији под притиском).
colloquial— Цица се није добро држала. А изгледа ни Милан. Причали су понешто.
- 3.
разговарати се.
- 4.
(безл.) у изразу: прича се говоре, приповедају.
— Нек се прича и нек се казује.
Фразе
~ Маркове конаке в. уз конак (изр.); причам ти причу в. уз прича (изр.).
Пододреднице
1. разговарати. — Сваки час га је прекидао у раду да би се причали. ЛМС 1951. 2. заст. оправдавати се, извињавати се. — То знаде свијет и сватко тко те позна. Ти не требаш се ништа причати. Огр
Изворни текст (OCR)
при́чати, при̑ча̄м несврш. 1. (о чему, Што) усмено казивати, саопштавати какав догађај, какву причу, приповедати. — Причала је како је Ханибал са слоновима дошао ... у Италију. Макс. Другови моји су сјели у хлад висока бора и своју причају смјелост. Наз. фиг. Звона причају о галијама које су отишле, па се нису вратиле. Уј. 2. а. пеј. говорити. — Нека доктори причају шта знају, ја ћу се држати своrа. Макс. б. погрд. говорити неистину, измишљати, обмањивати говором. — Шта ви ту мени причате! прекиде га уредник. Уск. в. разг. одавати тајну (обично на полицији под притиском). — Цица се није добро држала. А изгледа ни Милан. Причали су понешто. Поп. Ј. 3. разговарати се. 4. (безл.) у изразу: прича се говоре, приповедају. — Нек се прича и нек се казује. НП Вук.