при̑ча
прича
Лема
прича
Извор
том 5, стр. 118, редослед 10
- 1.
усмено причање, казивање о коме или о чему.
— Био је ... оран за причу о својим властитим недаћама.
Ноћас бијели су чемпреси мук прекинули, своју шутњу суморну и причу своју ракама отворише.
- 2.
мн. гласине, вести, већином невероватне или неистините, измишљотине.
— Гости су постајали све веселији ... а МИлану се сваки њихов глас чинио страшан И грозан, пун чудних прича.
А ти, разумије се, ударио на велики бубањ и наоколо разносио те глупе приче.
- 3.а.
кратка приповетка о каквом историјском или измишљеном лицу или догађају, која се преноси с колена на колено, бајка, гатка.
— Сваки је камен туде народ окитио причом.
Кад је пак Горан отворио причу о Томић-Миховилу ... Мишко ... даде ... позвати неке сусједе да ... слушају.
- 3.б.
невелика краћа приповетка, као уметничка творевина у прози.
— Обичај је да божићни број листа има и причу.
- 4.
нешто необично лепо, дивно.
— Погледај како заносно пада снијеr
— несео, тиХ, и причу ствара оД нашег града.
Фразе
бапске приче причање пуно претераности и измишљотина; ду га е то при ча о томе се може дуго говорити; као у причи необично лепо, пријатно. — Свуд к у причи сунце сја. Домј. Два наредна дана протекоше као у причи. Леск. Ј.; причам ти причу то је беспослица, глупост, неозбиљна ствар. — Кажу ми људи: Пређи иза опкопа, бићеш заштићен ... А ја им одговорим: Причам ти причу! Добро ми је где сам. Богдан.; прича за себе нешто посебно, нешто друго; то је већ прича свима је познато; вести причу лепо, занимљиво причати; за дивну причу за чудо; за причу необично, невероватно, чудесно.
Изворни текст (OCR)
при̑ча ж 1. усмено причање, казивање о коме или о чему. — Био је ... оран за причу о својим властитим недаћама. Чол. фиг. Ноћас бијели су чемпреси мук прекинули, своју шутњу суморну и причу своју ракама отворише. Наз. 2. мн. гласине, вести, већином невероватне или неистините, измишљотине. — Гости су постајали све веселији ... а МИлану се сваки њихов глас чинио страшан И грозан, пун чудних прича. Дом. А ти, разумије се, ударио на велики бубањ и наоколо разносио те глупе приче. Куш. 3. а. кратка приповетка о каквом историјском или измишљеном лицу или догађају, која се преноси с колена на колено, бајка, гатка. — Сваки је камен туде народ окитио причом. Баш. Кад је пак Горан отворио причу о Томић-Миховилу ... Мишко ... даде ... позвати неке сусједе да ... слушају. Наз. б. невелика краћа приповетка, као уметничка творевина у прози. — Обичај је да божићни број листа има и причу. Дом. 4. нешто необично лепо, дивно. — Погледај како заносно пада снијеr — несео, тиХ, и причу ствара оД нашег града. Кркл.