Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

причвр́стити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 119

причвр́стити

причврстити

Лема

причврстити

Извор

том 5, стр. 119, редослед 3

  1. 1.

    (трn. прид прѝчвр̄шћен) сврш. учврстити за нешто.

    — lа ужетима провученим кроз карикV, која је причвршћена на строп, виси зипка. Шов. фиr. Поглед је причврстила у онај облак из којега сада чешће сијева и грми.
    Ћип.
  2. 2.

    безл. постати тешко, неугодно (о ситуацији).

    безл. — безлично
    — Све ме страх да се ти не би законспирисао код неког ујака кад би више причврстило.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
причвр́стити, прѝчвр̏стӣм (трn. прид. прѝчвр̄шћен) сврш. 1. учврстити за нешто. — lа ужетима провученим кроз карикV, која је причвршћена на строп, виси зипка. Шов. фиr. Поглед је причврстила у онај облак из којега сада чешће сијева и грми. Ћип. 2. безл. постати тешко, неугодно (о ситуацији). — Све ме страх да се ти не би законспирисао код неког ујака кад би више причврстило. Ћос. Д.