причешћи́ва̄ње

причешћивање

причешћивање

том 5, стр. 120, редослед 2

—
гл. им. од причешћиват (се) причешћи́вати (се), -ѐшћује̄м (се) несврш. и уч. према причестшти (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

причешћи́ва̄ње с гл. им. од причешћиват (се). причешћи́вати (се), -ѐшћује̄м (се) несврш. и уч. према причестшти (се).