причи́ња̄ње

причињање

причињање

том 5, стр. 120, редослед 10

—
гл. им. од причињати (се) несврш. и уч. према причинити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
причи́њати (се), прѝчӣња̄м (се) заст.

Изворни текст (OCR)

причи́ња̄ње с гл. им. од причињати (се). причи́њати (се), прѝчӣња̄м (се) заст. несврш. и уч. према причинити (се).