прѝчути
причути QA: medium
Лема
причути
Извор
том 5, стр. 121, редослед 4
- —
чути мало и нејасно (као издалека), начути.
— На једно причуо је у2о.
Пододреднице
1. једва се зачути. — Једва чујно пуцкетање и најтише звиждукање причуло се антилоповцима каД су изашли из кола. Крањч. Стј. Наново се причу неки нејасни ... људски глас. Ђур. 2. причинити се да се чује. — Причуло ми се, помислих. Лал. 3. причинити се, изгледати. — Одбацују ... што им се причује туђе. Шим. С
Изворни текст (OCR)
прѝчути, прѝчује̄м сврш. чути мало и нејасно (као издалека), начути. — На једно причуо је у2о. Март.