прѝшити
пришити
Лема
пришити
Извор
том 5, стр. 122, редослед 6
- 1.
причврстити, спојити шивењем: закрпУ, ~ дугме
— На хаљини је било петнаест ружичастих трака, брижно пришивених.
Тешила се... да се само небу које је над нама не може ништа пришити ни отпарати.
- 2.а.
фиг. додати, добацити, рећи нешто (обично непријатно, неугодно).
— Сви праснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.
Зато га је сада радовало да је могао пришити нешто тому гиздавцу.
- 2.б.
дати, наденути коме друго име, надимак.
— А лепше би му ово годило да му је турско име пришио.
Наравно, никад се није дознало тко му је та имена пришио.
- 2.в.
дати ћушку, шамар, заушницу, ошамарити, заушити.
— Иначе би му пришио такву заушниuV, без обзира на свечани скуп.
Ето, тако је било и онда када сте ми хтели пришити шамар.
До бијеса, престани или ћу ти једну пришити.
- 2.г.
приписати коме нешто неистинито, лажно окривити, опту̀жити кога.
— Које чудо да овакову чељадету не пришџију више од једне крађе прстена.
Неке његове комшије ... из пакости су му прииле два убиства талијанских солдата и јоuт којешта.
за мај ора (пуковника и сл.) нар. бити унапређен за мајора (пуковника и сл.). — ЕХ, мој Душан! Чујем да ће сад пришити за ма ора. Ран.
Фразе
~ коме крпицу (реп) в. уз крпица (изр.). — Гдје ти је год пред свијетом могао пришити крпицу, пришио је. Шен. Они ће мојој прози приити реп.
Пододреднице
прилепити се. — Уз њега се пришио некакав дебељко у фраку. Матош. За тим Човјеком ... пришила се жена, гази хитро
Изворни текст (OCR)
прѝшити, при̏шије̄м сврш. 1. причврстити, спојити шивењем: закрпУ, ~ дугме. — На хаљини је било петнаест ружичастих трака, брижно пришивених. Торб. фиг. Тешила се... да се само небу које је над нама не може ништа пришити ни отпарати. Андр. И. 2. фиг. а. додати, добацити, рећи нешто (обично непријатно, неугодно). — Сви праснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама. Вес. Зато га је сада радовало да је могао пришити нешто тому гиздавцу. Ђал. б. дати, наденути коме друго име, надимак. — А лепше би му ово годило да му је турско име пришио. Јакш. Ђ. Наравно, никад се није дознало тко му је та имена пришио. Куш. в. дати ћушку, шамар, заушницу, ошамарити, заушити. — Иначе би му пришио такву заушниuV, без обзира на свечани скуп. Чипл. Ето, тако је било и онда када сте ми хтели пришити шамар. Вин. До бијеса, престани или ћу ти једну пришити. Јонке. Г. приписати коме нешто неистинито, лажно окривити, опту̀жити кога. — Које чудо да овакову чељадету не пришџију више од једне крађе прстена. Киш. Неке његове комшије ... из пакости су му прииле два убиства талијанских солдата и јоuт којешта. Вуј.