Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при̏ја̄тан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 53

при̏ја̄тан

пријатан

Стална адреса

Лема

пријатан

Извор

том 5, стр. 53, редослед 19

  1. 1.

    који годи, који пружа, причињава задовољство, уживање, угодан.

    — Осећање, поред лепоте, треба да је достигло и известан вии степен интензивности без којега песма, и кад је лепа, остаје више пријатна него право лепа.
    Поп. Б.
    Вијест је изазвала пријатно изненађење.
    Пав.
  2. 2.

    привлачан, који изазива симпатије.

    — Тко би мислио да се у тако њежном и пријатном тијелу крије дух ... беспримјерне храбрости!
    Том.
Изворни текст (OCR)
при̏ја̄тан, -тна, -тно 1. који годи, који пружа, причињава задовољство, уживање, угодан. — Осећање, поред лепоте, треба да је достигло и известан вии степен интензивности без којега песма, и кад је лепа, остаје више пријатна него право лепа. Поп. Б Вијест је изазвала пријатно изненађење. Пав. 2. привлачан, који изазива симпатије. — Тко би мислио да се у тако њежном и пријатном тијелу крије дух ... беспримјерне храбрости! Том.