Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пријатељѐвати

несврштом 5, стр. 54

пријатељѐвати

пријатељевати

Стална адреса

Лема

пријатељевати

Извор

том 5, стр. 54, редослед 4

  1. —

    = прuјатељовати живети с ким у пријатељству

    с — средњи род
    — С Аљошом је пријатељевао.
    Л-К
    Кад нам већ рад пријатељује, требало би и ми. Св. пријатѐљити (се), -ӣм (се) несврш. 1. ступати с ким у пријатељске односе, постајати коме пријатељ.
    — Ни с ким се није пријатељио, никога није призивао, а ником није одлазио.
    Јакш. Ђ.
    Другује, али ни са киме не пријатељи.
    Матош
    ПрИјатеље се са сунцем и кишама.
    Вуј.
    2. орођавати се, постајати својта с ким; исп. пријатељ (3).
    — Ја сам чуо, а људи ми кажу да је у те шћерка од удаје, а ја сам ти, попе, од женидбе; оди, попе, да с пријатељимо.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
пријатељѐвати, -ѐљује̄м несврш. = прuјатељовати живети с ким у пријатељству. — С Аљошом је пријатељевао. Л-К. Кад нам већ рад пријатељује, требало би и ми. Св. пријатѐљити (се), -ӣм (се) несврш. 1. ступати с ким у пријатељске односе, постајати коме пријатељ. — Ни с ким се није пријатељио, никога није призивао, а ником није одлазио. Јакш. Ђ. Другује, али ни са киме не пријатељи. Матош. фиг. ПрИјатеље се са сунцем и кишама. Вуј. 2. орођавати се, постајати својта с ким; исп. пријатељ (3). — Ја сам чуо, а људи ми кажу да је у те шћерка од удаје, а ја сам ти, попе, од женидбе; оди, попе, да с пријатељимо. НП Вук.