Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при́ја

жтом 5, стр. 52

при́ја

прија

Лема

прија

Извор

том 5, стр. 52, редослед 9

  1. 1.а.

    (вок. при̑јо) (често у вези с личним именом: при́ја Ма́ра, ген. при́је̄ Ма́ре̄ или прија-Ма́ре̄) хип. пријатељица.

    вок. — вокативс — средњи родген. — генитивхип. — хипокористика, одмила
    — Благ јој само поглед хода по веселим улицама присутних прија.
    Мул.
    Прије смо, је ли, и прије ћемо ... и бити.
    Огр.
  2. 1.б.

    у пријатељском ословљавању (о жени уопште).

    — Волели су цео свет. За Јегу сваки човек кога у путу сретне био је »прика« ... а свака жена »прија«.
    Вес.
  3. 1.в.

    песн. лисица.

    песн. — песнички
    — А кад га лава трећи пута видје наш лија, У разговор се с њиме упустила прија.
    Цес. Д.
  4. 2.

    мајка једнога од брачних другова према родитељима другог брачног друга.

    — Ето, господине, овај Теофило ми је пријатељ, а ова старка прија.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
при́ја ж (вок. при̑јо) (често у вези с личним именом: при́ја Ма́ра, ген. при́је̄ Ма́ре̄ или прија-Ма́ре̄) 1. хип. а. пријатељица. — Благ јој само поглед хода по веселим улицама присутних прија. Мул. Прије смо, је ли, и прије ћемо ... и бити. Огр. б. у пријатељском ословљавању (о жени уопште). — Волели су цео свет. За Јегу сваки човек кога у путу сретне био је »прика« ... а свака жена »прија«. Вес. в. песн. лисица. — А кад га лава трећи пута видје наш лија, У разговор се с њиме упустила прија. Цес. Д. 2. мајка једнога од брачних другова према родитељима другог брачног друга. — Ето, господине, овај Теофило ми је пријатељ, а ова старка прија. Рад. Д.