Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝљежан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 70

прѝљежан

приљежан

Стална адреса

Лема

приљежан

Варијанте

при́љежан

Извор

том 5, стр. 70, редослед 13

  1. 1.

    (ек. и ијек., ретко ек. прилежан) марљив, вредан, брижљив.

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Овакви ђаци марљиви су, приљежни.
    Новак
    Ова приљежна задруга здравих и нежењениХ мушкараца могла је сваком сељачком послу да дохака.
    Сур.
    Црногорци, кад има да се што ради и заради, прилежни су.
    Нен. Љ.
  2. 2.

    понизан, скроман.

    — Твој човјек ... постаје мекан и приљежан ко̂ јање.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
прѝљежан и при́љежан, -жна, -жно (ек. и ијек., ретко ек. прилежан) 1. марљив, вредан, брижљив. — Овакви ђаци марљиви су, приљежни. Новак. Ова приљежна задруга здравих и нежењениХ мушкараца могла је сваком сељачком послу да дохака. Сур. Црногорци, кад има да се што ради и заради, прилежни су. Нен. Љ. 2. понизан, скроман. — Твој човјек ... постаје мекан и приљежан ко̂ јање. Кос.