при

код, уз, тик, пепосредно, поред. — Куће су при странама. Цвиј. Видје и ... шљиве ... и међу њима при самом крајV, уз саму бару стару кућицу. Коз. Ј Вене тако при прозору и сагоријева као свијећа. Лоп.

Приликом предаје његова одела болничком магацину пописали смо све ствари које су се нашле при њему. Јак. Свака жена добије на вјенчање по један ножић који ће вазда ... при себи носити. Миљ. Можда имате, господине, при себи цигару. Новак. б. код које, у којој се установи неко налази на раду. — Био је чиновник при жупанији. Шен. Ти си, кнеже, тамо при суду ... шта ти велиш на то, а? Коч.

Оштри, хладни вјетар који се обично диже при западу сунца, потјера друштво с пирамиде. Том. Кутија за цигарете је ... остала код нас при последњем проласку моrа ујака. Ћос. Б. Неће више као досад стријепити при прелазу потока. Ћоп. б. околности које изазивају какву радњу или стање. — При тако равним обалама тешко је познати где река утиче. Нен. Љ. Преводилац водио се при свом изо̄ору ... околношћу да је збирка намијењена средњошколским читаоцима. КХ 1936. в. под којим условима, у којим приликама, односно у које време се врши каква радња. — Тај лов је најбогатији у пролеће, при тамним и бурним ноћима. Петр. М. Премда су му лијечници говорили да је за њега, при његовој де0- љини, вино опасно, пио је врло много. Крањч. Стј. Трза се при сваком шуму. Лал.

Колико има чакаваца, ја при свој жељи и труду досад нијесам могао дознати. Вук.

Проста сабља по сто пута турска од Косова која нас сијече при злу томе ако је истина. Њег. Какве сам муке подносио, проста и та жалост при овојзи што ме данас нађе изненада.

(здравој) памети бити у нормалном свесном стању, душевно здрав; битп лако (тешко) ~ души (~ срцу) бити весео, расположен (нерасположен, притиснут тешким мислима); остати ~ свом(е) бити доследан у својим поступцима; при том(е) као предлошко-заменички израз који служи као веза с оним што је речено у претходној реченици значи а) у исто време. — Врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао. Вук.; б) поред тога, поврх тога, уз то. — Тај ... снег је једна опасност за поларне путнике, нарочито кад при том има још и Ветра. Петр. М. при- предметак у глаголским, именичким и придевским сложеницама 1. као глаголски предметак означава а. примицање, приближсавање, додиривање: примакнути, пристати, прионути. б. састављање, спајање, причвршћивање: причврстити, прибости, прилепити, приковати, пришити, привезати. в. збијање, сабијање (одозго према доле): пригњечити, притиснути. г. додавање, допуњавање: прио̄ројити, придружити, прикључити, прикпити, прилити, приложити, примешати, приписати, присути. д. довођење кретања до циља: привести, пригнати, прићи, прилетети. ђ. довођење радње до одређеног резултата: приготовити, приморати, принудити, присилити, приучити. е. управљање радње према себи, према своме интересу: примамити, привући, притегнути, присвојити. ж. непотуност радње: пригушити, пришкринути. 2. као именички предметак означава а. место покрај или около чега, граничење с чим: прибрежје, приморје, пригорје, приземница. б. помоћну особу; нешто што је другог или споредног значаја: прикумак, приколица, примирје, призвук. 3. као придевски предметак значи а. који је смештен покрај или около чега, који граничи с чим: прибрежан, придворан, приморски, приземни. б. који није потпун, који је више или мање близу потпуности: приоликан, приглуп, приличан, припрост, притврд.