про̀бити
пробити QA: medium
Лема
пробити
Извор
том 5, стр. 130, редослед 31
- 1.
ударцима направити отвор, рупу, продор у чему, пробушити што: ~ прозор у зиду.
— Та полако, море ... проби бубањ!
Гробит ћете му зрном главу.
б. продрети кроз што.
— Супчев зрак проби кроз прозорчић и паде јој на лице.
Јелка хоће да својим великим ... оком пробије мрак што се над морем раскрилио.
в. нагло проћи кроз што нарушивши стање које је постојало.
— Врисак проби ноћну тишину.
г. нарушити какво стање појављујући се, дајући знак о своме доласку.
— Кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре ... улице ... наједанпут оживеше.
- 2.
просећи, утрти пут чему.
— Истина је напокон пробила пут.
- 3.
продирући кроз ш избитни на површину, појавити се.
— Само по доњој вилици пробиле га меке ... мМаље.
И њој у тој стисци ... пробију чело хладне капље зноја. Леск. Л.
- 4.
надвллдавши препреке извршити продор кроз што, продрети, прокрчити себи пут, провалити.
— Река је пробила насип.
Непријатељ је пробио наш фронт лево од нас.
Један је аутомобил покушао пробити круг око мене.
- 5.
спорт. ударце м у што, бацањем упутити, послати што у одређеном правцу.
— Од репрезентативног играча мора се тражкити ... да првим хицем код чишћења ... не пробије средину.
- 6.
фиг. обузети, прожети (о хладноћи, влази).
— lаrнаше се вјетрови ... па га зима пробије.
Страх ледени проби душу и срце, зле слутећи коби.
- 7.
фиг. поћи за руком, имати успеха.
— Кад почне један да не даје господарима], а пробије му, други чиња сутра, а десет и2 прекосутра.
Фразе
~фонд, плафон и сл. прекорачити, прећи највишу допуштену, уобичајену границу чега (о плати, цени и сл.): ~ платни фонд. — Прошле су године само два добра У Југославији пробили баријеру од 100 метричких центи по Хектару. Вј. 1960.; ~ главу (уши) коме разг. досадити коме понављањем једног те истог, напунити уши виком, причањем; ~ ле д почети први какав тежак посао; немати ни пребијене (пребите) паре немати баш ништа новца.
Пододреднице
1. а. снажним притиском савладавши препреке извршити продор, пролаз, продрети, провалити кроз што. — На дани знак ... удариће јуришем с бока на Турке и пробити се кроз њих. Вес. Кочије се с муком пробију кроз свјетину. Новак. б. с муком, с напором провући се кроз што заобилазећи препреке. — Управо је почела ... офензива па смо се ... тешко пробили до Слуња. Вј. 19бо. Успели су да се пробију на ослобођену територију. Марј. . в. проћи, провући се с муком кроз што. — Пробије се кроз густиш. Гор. Једнога дана ловачки чамац ... одвојио се ... од брода и пробио кроз ледене санте. Петр. М. г. фиг. појавити се продирући кроз што (о сушцу). — Спуштен је застор — но негдје се пробише сунчане зраке. Леск. Ј. Сунце се пробило и довело авијацију. Дед. В. д. избити на површину, испољити се, појавити се. — Језичко јединство би се морало и само једног дана пробити и завладати. Бел. Кроз тврду, стољетну кору пробило се ... сочно младо лишће. Крањч. Стј. ђ. допрети до чега продирући, ширећи се постепено. — уцњи су се ... пробили до ћелије ... мукли и нејасни. Ву. 2. фиг. доћи до чега, остварити, постићи што превладавајући тешкоће и запреке. — Морамо се пробити с онаквим кадровима какве имамо у болнпци. Чол. Они су се ... успјели пробити до документарног сценског реализМа. Матк. про̀бити?, -буде̄ сврш. покр. (коме што) бити на корист, бити по вољи. — Част да ти је, свештениче, и црвено вино! Iопиј и ту другу да ти обје пробуду! Вук Рј
Изворни текст (OCR)
про̀бити?, про̏бије̄м сврш. 1. н. ударцима направити отвор, рупу, продор у чему, пробушити што: ~ прозор у зиду. — Та полако, море ... проби бубањ! Глиш. Гробит ћете му зрном главу. Шен. б. продрети кроз што. — Супчев зрак проби кроз прозорчић и паде јој на лице. Вес. фиг. Јелка хоће да својим великим ... оком пробије мрак што се над морем раскрилио. Кум. в. нагло проћи кроз што нарушивши стање које је постојало. — Врисак проби ноћну тишину. Р-К Реч. г. нарушити какво стање појављујући се, дајући знак о своме доласку. — Кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре ... улице ... наједанпут оживеше. Нуш. 2. просећи, утрти пут чему. — фиг. Истина је напокон пробила пут. Марј. М. 3. продирући кроз ш избитни на површину, појавити се. — Само по доњој вилици пробиле га меке ... мМаље. Ранк. И њој у тој стисци ... пробију чело хладне капље зноја. Леск. Л. 4. надвллдавши препреке извршити продор кроз што, продрети, прокрчити себи пут, провалити. — Река је пробила насип. Р-К Реч. Непријатељ је пробио наш фронт лево од нас. Јак. Један је аутомобил покушао пробити круг око мене. Козарч. 5. спорт. ударце м у што, бацањем упутити, послати што у одређеном правцу. — Од репрезентативног играча мора се тражкити ... да првим хицем код чишћења ... не пробије средину. Кугл. 6. фиг. обузети, прожети (о хладноћи, влази). — lаrнаше се вјетрови ... па га зима пробије. Куш. Страх ледени проби душу и срце, зле слутећи коби. Панд. 7. фиг. поћи за руком, имати успеха. — Кад почне један да не даје господарима], а пробије му, други чиња сутра, а десет и2 прекосутра. Љуб.