Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пробле́дети

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 131

пробле́дети

пробледети

Стална адреса

Лема

пробледети

Извор

том 5, стр. 131, редослед 7

  1. 1.

    ијек. проблијѐдјети, сврш. 1. постати блед.

    ијек. — ијекавски
    — Она тиха и мирна сеоска женица проблиједи на смрт.
    Ков. А.
    За тезгом назријех неку стаситу, младу жену која проблиједи као смрт.
    Мат.
  2. 2.

    изгубити своју праву светлост, избледети.

    — Звијезде, кад их зора стигне, још јаче проблиједе.
    Вел.
    По запуштеним зрацима косимице просипље се проблиједјела свјетлост.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
пробле́дети, -дӣм, ијек. проблијѐдјети, сврш. 1. постати блед. — Она тиха и мирна сеоска женица проблиједи на смрт. Ков. А. За тезгом назријех неку стаситу, младу жену која проблиједи као смрт. Мат. 2. изгубити своју праву светлост, избледети. — Звијезде, кад их зора стигне, још јаче проблиједе. Вел. По запуштеним зрацима косимице просипље се проблиједјела свјетлост. Ћип.