Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̏бле̄д

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 131

про̏бле̄д

проблед

Лема

проблед

Извор

том 5, стр. 131, редослед 6

  1. —

    ијек. про̏блијед који има понешто бледо лице, бледолик.

    ијек. — ијекавски
    — Сунцобран ... сад откриваше њено проблиједо лице, сад га завијаше у сјену.
    Леск. Ј.
Изворни текст (OCR)
про̏бле̄д, -а, -о, ијек. про̏блијед који има понешто бледо лице, бледолик. — Сунцобран ... сад откриваше њено проблиједо лице, сад га завијаше у сјену. Леск. Ј.