пробу́дити
пробудити
Лема
пробудити
Извор
том 5, стр. 134, редослед 3
- 1.
прекинути чији сан, учинити да се неко тргне иза сна.
— Кад је заспао, пробудили га и одвели у собу за спавање.
- 2.
учинити будним, активним.
— И нехоте је Салим ту вечер ... пробудио те своје успомене.
Нечим сам пробудио његову стражареву сумњу.
- 3.
изазвати, покренути какво осећање.
— Писац је крив што није <умео пробудити у вама осећаје сажаљења.
Читаву вечер чинила је све да пробуди у Левину љубав према себи. Крањч.
Пододреднице
1. престати спавати, тргнути се иза сна, разбудити се. — Јачица се пробуди уплаканих очију. Гор. 2. фиг. а. оживети после зиме (о природи). — Кад сине премалеће ... па се мила природа пробуди. Змај. б. доћи у стање живе активности. — На крају стола дријемао је у наслоњачу мајор ... а сада се пробудио из своје апатије. Јонке. Склоности ... дремају у нама, да би се у погодном тренутку пробудиле и загрејале нас на акцију. Марк. В. в. појавити се, настати, искрснути. — У њезином материњем срцу пробудило се нагло према кћери неко особито поштовање. Новак
Изворни текст (OCR)
пробу́дити, про̀бӯдӣм сврш. 1. прекинути чији сан, учинити да се неко тргне иза сна. — Кад је заспао, пробудили га и одвели у собу за спавање. Јонке. 2. учинити будним, активним. — И нехоте је Салим ту вечер ... пробудио те своје успомене. О-А. Нечим сам пробудио његову стражареву сумњу. Лал. 3. изазвати, покренути какво осећање. — Писац је крив што није <умео пробудити у вама осећаје сажаљења. Јов. Ј. Читаву вечер чинила је све да пробуди у Левину љубав према себи. Крањч.