про̏вала

про̏вала ж 1. а. нагло, снажно избијање, пробијање чега (као последица унутрашњег притиска). — Такве ватре бјесне највише при провали Етне. Ант. 1. б. (обично У изразу: ~ облака) нагли излив кише, јаки, велики пљусак. — Преконоћ ... срушпла се жестока провала облака. Пол. 1958. 2. војн. пробој непријатељске војске, продор у непријатељску земљу. — Сеобе на Балканском полуотоку проузроковане су провалом ТVрака. ОГ. 3. a. нагло избијање, испољавање каквог осећања (љубави, мржње, бола и сл.). — Нађоше у том ... сусрету ... повода за ... нове сложне провале смијеха. Лал. У земљи ври ... лако може доћи до провале гнева. Пол. 1958. б. нагло појављивање чега у великој количини, избијање у јаком интензитету (светлости, звука и сл.). — Овде падање ноћи то је провала светлости. Дуч. 4. насилно отварање, разбијање чега што је затворено, закључано ради крађе, обијање чега. — Све је у кући неоштећено и на свом месту, без трага провале и ма какво насиља и крађе. Андр. И. 5. а. в. провалија (1а). — Подгорске буре стале ... кухати у дубоким провалама. Новак. Има пећина И дубоких провала у којима вечити сне стоји. Нен. Љ. б. фиг. велико, дубоко неслагање, разилажсење у чему, завада. — Iосле послате тужбе отворила се грдна провала између једног и другог поnа. Срем. 6. проваљено, пробијено место, отвор у чему. — Један за другим ... увукоше се кроз провалу на огради у гробље. Бан. 7. издаја, издајство у каквој тајној илегалној организацији; откривање такве организације и упад полицијских органа у њу (обично као последица издаје, издајства). — Њој поста јасно да се ради о широкој провали у градској илегаЛној организацији. ЛМС 1951. Вијест је  дошла из Сарајева, а јављала је о провали наше тамошње партијске организације. Чот. Полиција је прошле ноћи извршила провалу. Бар. 8. разг. онај који много једе, пије. Р-К Рсч.