прова́лити
провалити QA: medium
Лема
провалити
Извор
том 5, стр. 135, редослед 10
- 1.
притиском изнутра или на други начин начинити, створити отвор, пролаз у чему, силом пробити: ~ рупу у зиду.
— Године
- 79.
е провалио је вулкан Везув. Пов.
- 1.
Ми оне ноћи провалисмо апсану. Ком.
- 2.а.
нагло и снажно потећи, одједном, нсочекивано избити (о дуго задржаваном плачу, сузама, каквом снажном осећању).
— Из њега провали грчевит и нездрав плач.
Провале јој ... тешко задржане сузе.
- 2.б.
нагло се појавити, испољити у великој количини, одјекнути јаким интензитетом (о светлости,4 звуку и сл.).
— Живе у ... тамници гдје сунцу не дају да провали.
Провалио4 је пљесак.
- 3.
притиском или тежином изазвати продор, отвор, пробушити.
— Он скаче на онај велики бубањ. Силне је бубњеве тако прова ио.
Дућанџије износе ... столице ... с проваљеним седиштем.
- 4.
војн. пробити, извршити продор, пробој сломивши отпор, продрети. —Четвртог дана офанзиве ... непријатељ провали у сам Гли̑бајац. Ћоп. фиr. Њој се чинило да је неко провалио у њене мисли и осјећаје. Сиј.
- 5.
ипасти из чега у великој количини.
— Сељаку се оклизне кошара, а јаја про-4 вале на тврд под.
- 6.
фиг. навалити, заокупити речима, говором.
— Тек почесмо разговарати, па... у један тренутак провали баш са свим стварима.
Млади мучаху, напокон провали брбљава старица.
- 7.
открити рад какве тајне илегалне организације; учинити провалу (7).
— Мој стан је био проваљен ... У стану су поставили заседу.
Мене нико од другова с којима сам радио није провалио.
Пододреднице
1. разбити се, разломити се, развалинш се под јаким притиоком чега: лед се провалио, брана се провалила. — Понегде се морске обале проваљиваху те море наилажаше у нове затоке. Жуј. 2. нагло се излити у великој количини (о киши). — Провали се киша као из кабла. Моск. Провалит ће се црно небо, и нас и коње полити пљVсак. Тад. 3. прснути, распући се испуспивши све што се унутра накупило. — Провалила се дуа као зрели чир. Матош. 4. раздерати се, проломити се направивши отвор, рупу. — Провалила се на крову велика рупа. Креш. 5. доћи у стање распадања, разрушити се, урушити се. — Преко планине пут ... сад је џомбаст и проваљен, а сад опет Vзан. Ђон. 6. фиг. снажно се испољити, избити (о каквом стању, дуго задржаваном осећању). — Чинило ми се да на тим фино ... срезаним уснама видим један притајени смије2 који ће сваког часа да се провали. Вуј. Тешко се непријатељство провалило између ње и њезиних старих, свекра и свекрве. Кал. 7. фиг. постати незајажљив, незаситљив. — Као да су се од глади провалили, па би све... да прогутају. Вел. Провалио сам се једући, све ме слепочнице болеле. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
прова́лити, про̀ва̄лӣм сврш. 1. притиском изнутра или на други начин начинити, створити отвор, пролаз у чему, силом пробити: ~ рупу у зиду. — Године 79. н. е. провалио је вулкан Везув. Пов. 1. Ми оне ноћи провалисмо апсану. Ком. 2. а. нагло и снажно потећи, одједном, нсочекивано избити (о дуго задржаваном плачу, сузама, каквом снажном осећању). — Из њега провали грчевит и нездрав плач. Лал. Провале јој ... тешко задржане сузе. Новак. б. нагло се појавити, испољити у великој количини, одјекнути јаким интензитетом (о светлости,4 звуку и сл.). — Живе у ... тамници гдје сунцу не дају да провали. Лал. Провалио4 је пљесак. Торб. 3. притиском или тежином изазвати продор, отвор, пробушити. — Он скаче на онај велики бубањ. Силне је бубњеве тако прова ио. Срем. Дућанџије износе ... столице ... с проваљеним седиштем. Ранк. 4. војн. пробити, извршити продор, пробој сломивши отпор, продрети. —Четвртог дана офанзиве ... непријатељ провали у сам Гли̑бајац. Ћоп. фиr. Њој се чинило да је неко провалио у њене мисли и осјећаје. Сиј. 5. ипасти из чега у великој количини. — Сељаку се оклизне кошара, а јаја про-4 вале на тврд под. Ков. А. 6. фиг. навалити, заокупити речима, говором. — Тек почесмо разговарати, па... у један тренутак провали баш са свим стварима. Ков. А. Млади мучаху, напокон провали брбљава старица. Шен. 7. открити рад какве тајне илегалне организације; учинити провалу (7). — Мој стан је био проваљен ... У стану су поставили заседу. Поп. Ј. Мене нико од другова с којима сам радио није провалио. Дав.