про̀вејати

провејати

Лема

провејати

Извор

том 5, стр. 137, редослед 3

1.
ијек. про̀вијати, сврш 1. прел. прочистити овршено жито од плеве на ветру или помоћу ветрењаче.
ијек. — ијекавскипрел. — прелазни глагол
— Купила је нечисто сјеме и није га провијала.
Бен.
Оштра зимска светлост провејана кроз маглу паде јој тешко на капке и она склопи очи.
Макс.
2.а.
непрел. провући се вејањем.
непрел. — непрелазни глагол
— Снег је провејао кроз крила од прозора.
Бак.
Реч.
2.б.
пројурити, пролетети мимо попут ветра, прохујати.
— Нешто нејасно, тамно, али познато мУ, провеја пред очима му при читању ових редака.
Ранк.
3.
фиг. ипунити, прожети чиме; избити кроз што.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Цео је састав провејан љубављу пишчевом према младом песнику.
БК 1906

Изворни текст (OCR)

про̀вејати, -је̄м, ијек. про̀вијати, сврш. 1. прел. прочистити овршено жито од плеве на ветру или помоћу ветрењаче. — Купила је нечисто сјеме и није га провијала. Бен. Оштра зимска светлост провејана кроз маглу паде јој тешко на капке и она склопи очи. Макс. 2. непрел. а. провући се вејањем. — Снег је провејао кроз крила од прозора. Бак. Реч. б. пројурити, пролетети мимо попут ветра, прохујати. — Нешто нејасно, тамно, али познато мУ, провеја пред очима му при читању ових редака. Ранк. 3. фиг. ипунити, прожети чиме; избити кроз што. — Цео је састав провејан љубављу пишчевом према младом песнику. БК 1906.