про̏вӣдно̄ст

провидност

Лема

провидност

Варијанте

прови́дно̄ст

Извор

том 5, стр. 139, редослед 6

1.
својство или стање онога што је провидно, прозирност.
— И један талас пун зелене и плаве дубине и провидности ... удара у стену.
Јанк.
2.
(прови́дно̄ст) по религиозном схватању деловање врховног, натприродног божанског бића; само такво биће, промисао, провиђење.
— Она наука мора бити критична и мора објашњавати прошлост не са становишта натприродних сила и »божје провидности« ... него са претпоставком да људи сами стварају своју хисторију. Ант.
1.
Ваља покупити оно што Провидност даје, јер живити се мора. Ћип. У свему томе видјела је кнегињица Марија вољу провидности. Крањч. Стј.

Изворни текст (OCR)

про̏вӣдно̄ст и прови́дно̄ст, -ости ж 1. својство или стање онога што је провидно, прозирност. — И један талас пун зелене и плаве дубине и провидности ... удара у стену. Јанк. 2. (прови́дно̄ст) по религиозном схватању деловање врховног, натприродног божанског бића; само такво биће, промисао, провиђење. — Она наука мора бити критична и мора објашњавати прошлост не са становишта натприродних сила и »божје провидности« ... него са претпоставком да људи сами стварају своју хисторију. Ант. 1. Ваља покупити оно што Провидност даје, јер живити се мора. Ћип. У свему томе видјела је кнегињица Марија вољу провидности. Крањч. Стј.