Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀вӣка̄н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 140

про̀вӣка̄н

провикан QA: medium

Лема

провикан

Извор

том 5, стр. 140, редослед 14

  1. 1.

    трп. прид. од провикати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. познат, чувен по злу гласу, извикан, озлоглашен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Готово да није било младе и прикладније распуштенице ... или провиканије жене из »боље куће«, а да и2 он не би начео.
    Маш.
    Бојали су се да иду у Лисичјак, већ познат и провикан због болнице. Ноп.
Изворни текст (OCR)
про̀вӣка̄н, -а, -о 1. трп. прид. од провикати. 2. фиг. познат, чувен по злу гласу, извикан, озлоглашен. — Готово да није било младе и прикладније распуштенице ... или провиканије жене из »боље куће«, а да и2 он не би начео. Маш. Бојали су се да иду у Лисичјак, већ познат и провикан због болнице. Ноп.