Одредница

прогла́сити

сврштом 5, стр. 146

прогла́сити

прогласити QA: medium

Лема

прогласити

Извор

том 5, стр. 146, редослед 4

  1. 1.а.

    објавии какво званично саоттење, оо́ично С6 чано, јавно издати службени акт о нечему, обпародовати; исп. прокламовати.

    исп. — испореди
    — Прогласио је Србију за краљевину, а кнеза Милана за краља.
    Јов. С.
    Робеспјер је прогласио да је хришћанска вера у Француској оборена.
    Нен. Љ.
  2. 1.б.

    јавно рећи, ставити свима до знања, објавшти; разгласити.

    — Недић је прогласпо и спровео начело слободе у књпжевној критици.
    Скерл.
    Iрогласите одмах ... да је краљ спасен.
    Нех.
  3. 2.а.

    именовати, произвести кога, што (у какво звање, чин, функцију и сл.).

    сл. — слично
    — Данас послије подне ... прогласит ћу вас ... службеним кандидатом.
    Крл.
    У пролеће године 1879. Лазаревић је проглашен доктором медицине.
    Ж 1955
    Село Мрчевци проглашено је за варошицу.
    Уск.
  4. 2.б.

    јавно, службено означити кога кривим, недужним и сл. (обично у судском поступку).

    сл. — слично
    — Окружни суд је оптуженог прогласио кривим због кривичног дела пљачке. Пол. 1957.

Пододреднице

~ се

1. постати познат, славан, прочути се. — Прогласи се цура на све стране, Јовану е просци досадили. НП Вук. Његова се сабља прогласила да је многе главе окинула. И. 2. јавно се представити, издати (за кога, што); објавити своје постављење, наименовање (у какав чин, звање и сл.). — Зет њен прогласио се атеистом. Сек. Око г. 92s. Томислав ce прогласи краљем хрватским. Шиш. Он се прогласио за пунолетна пре законског рока. Јов. С

постати познат, славан, прочути се.јавно се представити, издати (за кога, што); објавити своје постављење, наименовање (у какав чин, звање и сл.).
Изворни текст (OCR)
прогла́сити, про̀гла̄сӣм сврш. 1. а. објавии какво званично саоттење, оо́ично С6 чано, јавно издати службени акт о нечему, обпародовати; исп. прокламовати. — Прогласио је Србију за краљевину, а кнеза Милана за краља. Јов. С. Робеспјер је прогласио да је хришћанска вера у Француској оборена. Нен. Љ. б. јавно рећи, ставити свима до знања, објавшти; разгласити. — Недић је прогласпо и спровео начело слободе у књпжевној критици. Скерл. Iрогласите одмах ... да је краљ спасен. Нех. 2. а. именовати, произвести кога, што (у какво звање, чин, функцију и сл.). — Данас послије подне ... прогласит ћу вас ... службеним кандидатом. Крл. У пролеће године 1879. Лазаревић је проглашен доктором медицине. Ж 1955. Село Мрчевци проглашено је за варошицу. Уск. б. јавно, службено означити кога кривим, недужним и сл. (обично у судском поступку). — Окружни суд је оптуженог прогласио кривим због кривичног дела пљачке. Пол. 1957.