Одредница

прогово̀рити

сврштом 5, стр. 148

прогово̀рити

проговорити

Стална адреса

Лема

проговорити

Извор

том 5, стр. 148, редослед 1

  1. 1.

    почети говорити.

    — азар прохода и проговори. Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи.
    Вес.
  2. 2.а.

    рећи, изговорити.

    — Суреп ... не проговори три речи У Дугу дану.
    Вес.
  3. 2.б.

    изустити.

    — Олга није ни речи проговорила. Дед.
  4. 2.в.

    писмено, штампом изнети, предати јавности своје мисли и осећања.

    — Предајући ово дело српској читалачкој публици, сматрамо да неће бити некорисно ... ако проговоримо нешто његову писцу.
    Нед.
    О том је рукопису проговорио Р. Штрохал у »Хрватској«.
    Водн.
  5. 3.

    поразговарати, поразговорити.

    — Дедер да ја и ти онако озбиљно проговоримо.
    Нуш.
  6. 4.а.

    фиг. спољашњим знацима (кретњом, гестом, поступком) показати, испољити своја осећања.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Требало је само мало почепркати, па да у предузимљивом ТрИвуну проговори његова жандарска ловачка крв.
    Ћоп.
    Па и ако га је случајно погледала, очи су њене нијеме биле, и ни једна жилица на лицу није проговорила.
    Киш
  7. 4.б.

    почети деловати, ступити у акцију.

    — Народ је чуо за патње своје браће, па је проговорио.
    Крањч. Стј
    Мали топ је ... проговорио.
    Поп. Ј.

Фразе

Бог из тебе (из њеrа) проговорио нека се обистини оно што си (је) рекао; проговориће на лакат не можеш га присилити да не говори, да заћути; проговорила је крв в. уз крв (изр.).
Изворни текст (OCR)
прогово̀рити, -о̀ворӣм сврш. 1. почети говорити. — азар прохода и проговори. Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи. Вес. 2. а. рећи, изговорити. — Суреп ... не проговори три речи У Дугу дану. Вес. б. изустити. — Олга није ни речи проговорила. Дед. В. в. писмено, штампом изнети, предати јавности своје мисли и осећања. — Предајући ово дело српској читалачкој публици, сматрамо да неће бити некорисно ... ако проговоримо нешто његову писцу. Нед. О том је рукопису проговорио Р. Штрохал у »Хрватској«. Водн. 3. поразговарати, поразговорити. — Дедер да ја и ти онако озбиљно проговоримо. Нуш. 4. фиг. а. спољашњим знацима (кретњом, гестом, поступком) показати, испољити своја осећања. — Требало је само мало почепркати, па да у предузимљивом ТрИвуну проговори његова жандарска ловачка крв. Ћоп. Па и ако га је случајно погледала, очи су њене нијеме биле, и ни једна жилица на лицу није проговорила. Киш. б. почети деловати, ступити у акцију. — Народ је чуо за патње своје браће, па је проговорио. Крањч. Стј. Мали топ је ... проговорио. Поп. Ј.