Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прогру́хати

сврштом 5, стр. 150

прогру́хати

прогрухати

Стална адреса

Лема

прогрухати

Извор

том 5, стр. 150, редослед 7

  1. 1.

    = прогрувати.

  2. 2.

    фиг. напети, напрегнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пут вратоломан и опасан те је човјек морао добро да прогруха свој ум док би се снашао у том тобогану мисли. Мар. прогруша́вати (се), -у̀ша̄ва̄м (се) несврш. и уч. према прогрушати (се).
Изворни текст (OCR)
прогру́хати, про̀грӯха̄м сврш. 1. = прогрувати. 2. фиг. напети, напрегнути. — Пут вратоломан и опасан те је човјек морао добро да прогруха свој ум док би се снашао у том тобогану мисли. Мар. прогруша́вати (се), -у̀ша̄ва̄м (се) несврш. и уч. према прогрушати (се).