прогру̀шати
прогрушати
Лема
прогрушати
Извор
том 5, стр. 150, редослед 8
- 1.
прел. учинити проседим.
— Патњама окупан ... спрема да повељом попрсје украси ... оном који му је прогрушао власи.
- 2.а.
непрел. постати просед.
— Прогрушала коса побијељела сасвим. Цар
- 2.б.
почети губити свежину, почети венути.
— Нађох га на Крају стазе на клупи, у једној сјенци под прогрушалим гранама.
- 3.
прогрушати се (3).
— Музући краву и пијући млеко, вели: Кукутом прогрушало, ако га непријатељ пије.
Пододреднице
1. почети се́дети. — Прогрушала му се и коса и брада. Шапч. Само је по Микули пао снијеr; коса се прогрушал сјединама. Пав. 2. фиг. бити местимице покривен, прекривен облацима (о небу). — Обоје осетише потребу да дуго ... гледају У од облака прогрушано небо. Лаз. Л. 3. покварити се стварајући при врењу, превирању мале грудвице, груменчиће, згрушати се (о млеку, крви). — И пију прогрушано млијеко. Марет. фиг. Оно мало чисте љубави У њему прогрушало се. 1род
Изворни текст (OCR)
прогру̀шати, -а̄м сврш. 1. прел. учинити проседим. — Патњама окупан ... спрема да повељом попрсје украси ... оном који му је прогрушао власи. Бој. 2. непрел. а. постати просед. — Прогрушала коса побијељела сасвим. Цар Е. б. почети губити свежину, почети венути. — Нађох га на Крају стазе на клупи, у једној сјенци под прогрушалим гранама. Лал. 3. прогрушати се (3). — Музући краву и пијући млеко, вели: Кукутом прогрушало, ако га непријатељ пије. Петр. В.